понедељак, 27. децембар 2010.

Neostvarena



Drhtava

kao promrzla kupina

neobrana

koju je pokrio sneg

Snage nema

za novo proleće

I nema nade

da ugledaće stope

što njoj vode

Kao suza neotkinuta

najteža

svoj poslednji san

sahranjuje

čekajući vetrove

da je oslobode


Todora Škoro

___________________


уторак, 14. децембар 2010.

Iluzija sreće



ILUZIJA SREĆE


Bojim se
da ne saznaš
kako te varam
u potaji
godinama

sa svojom slikom
o tebi, o nama

Bojim se


Todora Škoro
_________________

среда, 08. децембар 2010.

Igra



IGRA

U poljima maka
sam te srela
opijenog

Purpurom
i željom
se poigrala

I ostavila
kiši i vetru
da speru otrove

A ipak
još su mi usne
dve latice crvene


Todora Škoro
________________





субота, 04. децембар 2010.

SRPSKI ZVUCI ODZVANJALI VENETOM




KNJIGA POEZIJE „POD NEBOM SRBIJE“ PROMOVISANA U VIĆENCI

SRPSKI ZVUCI ODZVANJALI VENETOM

o Pesnikinje na srpskom i italijanskom čitale stihove o U muzičkom intermecu pevane stare srpske pesme koje su oduševile Italijane


VIĆENCA.- Iz starog gradskog jezgra Vićence, u blizini Bazilike i crkve „Duomo“, odzvanjali su zvuci klarineta i čist prodoran glas, operski, sopran, spojeni u izvođenju neke Italijanima čudne melodije koja peva o ljubavi, o kući i konju kojih se zbog ljubavi treba odreći...Reči pesme „Ajde, Jano, ajde dušo“, nisu mogli da razumeju , ali su razumeli emociju i napunili salu u centru „Edison“, 27. novembra uveče, gde je predstavljena dvojezična knjiga poezije „Pod nebom Srbije“ ( „Sotto il cielo di Serbia“), nastala iz pera tri pesnikinje : Rade Rajić-Ristić, Todore Škoro i Karle Galvan.

Publici, koju su, osim malog broja srpskih iseljenika, činili uglavnom Italijani, Roberto Rossi, predsednik međunarodne umetničke asocijacije „Earth Suul“, koji je bio i domaćin ove pesničko-muzičke večeri, predstavio je tri pesnikinje, objasnivši da su stihovi o Srbiji iz ove zbirke nastali iz nostalgije Rade Rajić-Ristić koja u Italiji živi već dve decenije, iz opčinjenosti Karle Galvan Srbijom koju ona vrlo rado posećuje, i iz vezanosti Todore Škoro za svoj rodni prag i rodnu grudu koju nije imala snage da napusti ni u najtežim

vremenima.

Publiku su pozdravile potom i sve tri pesnikinje, a buran aplauz i odobravanje Italijana pobrala je izjava Todore Škoro koja je na italijanskom „na brzinu naučenom“, rekla:

- Nevolja je u tome što lepota uvek nekako bude manje uočljiva i glasna od incidenata koji se prave... Mi smo se večeras okupile ovde da pokažemo jednu lepu, emotivnu i Srbiju punu duše... Nadam se da ćete to razumeti...

I razumela je pesnički zahtevna italijanska publika ono što se pesmama o Srbiji govorilo. O bolovima kosovskim, o strasti vlaške krvi, o lepotama Kalemegdana...

Čitanje pesama pratio je tihi zvuk violine, a u pauzama, orkestar mlade i nadarene operske pevačice iz Zapadne Bosne izvijao je melodije „Dimitrijo, sine Mitre“, „Magla pala“ i mnoge druge stare srpske pesme...

Glas i zvuk, makar jezički nerazumljiv domaćinima, uspeo je emocijom da spoji tako dva naroda, jer se obraćao duši. Brojna publika napustila je to veče centar „Edison“ zadovoljna, a Rada Rajić-Ristić, profesor u prestižnoj školi u Padovi, odnedavno i ambasador Unicefa za mir, nije krila zadovoljstvo uspelom pesničkom večeri koja je samo još jedan u nizu njenih napora koje čini na predstavljanju Srbije Italiji i svetu.

D.R.

Na slici: Karla Galvan, Todora Škoro i Rada Rajić-Ristić