уторак, 27. новембар 2012.

ПОНОЋНА


Корачају ноћас улице на прстима
шуњалице старе
Да преваре би хтеле
пијаног
лудог
махнитог мене
што сене твоје ловим траг
по месечини
Па ми се учини
али ми се тек учини
да неко драго можда твоје лице је
а није
Него то улице
шуњалице старе
подсмехују ми се

Тодора Шкоро
__________________________

недеља, 25. новембар 2012.

БЕЗ ЉУБАВИ




БЕЗ ЉУБАВИ

опет  неко туђе јутро свиће
под мојим уморним капцима
кафа са мирисом цимета
још топла лева половина постеље
и будилица у цик зоре заустављена
пригушени бат корака
и откуцаја сата
попут еха замуклог срца
у јутра кад туђи живот
 моје уморне очи
отвара


Тодора Шкоро
_____________________


четвртак, 22. новембар 2012.

ТОДОРА ШКОРО - НАГРАДЕ





2011.  година:




 
„Песничке руковети“ Неготин – прва награда за песму "Писмо кћери у туђини"

„Најлепша љубавна песма“, Нова Варош - похвала за песму „Исконска

„Вукашин Цонић“, Лесковац  - друга награда за причу „Аутобус који је закаснио“

„Између два света“, Ниш – повеља за песму  „Исконска“





2012. година:

„Трагови у песку“, Бечеј, похвала „Слово на песку“ за песму „Стамена


„Ћирилица, огледало српске душе“, Велики Поповац“ – похвала за песму „Злослутнице


„Мајсторско перо“, Вршац – за песму „Утихнуло срце камено“


„Милутин Алемпијевић“, Франкфурт – Бронзани албатрос за песму „Злослутнице


„Песничко пролеће Чукарице“, Беград – прва награда за родољубиву песму „Стамена“


„Најлепша љубавна песма“, Нова Варош – похвала за песму „Као перо пауново“


„Андерграунд поет фест“, Змајево – похвала за песму „Питање“


КД „Запис“, Горњи Милановац – похвала за песму „Стамена“


„Ђурин шешир“, Београд – ужи избор за награду за необјављену збирку поезије


„Моравске тајне“, Ћуприја – друга награда за причу „Златник“


„Моравске тајне“, Ћуприја – похвала за песму „Моја циганчица“


„Између два света“, Ниш – повеља за циклус песама


„Оловко, не ћути“, Барајево – прва награда за приче „Варљиви бат потпетица“ и „Врата мог спокоја“


"Драган Жигић" УСКОР - похвала за причу "Писац"


"Антологија кратке прозе аутора са ex-yu простора" (Љубљана)
са причама "Чај с Мартом" и "Проклетство писца без лица"




2013.година:





"На крилима Сомбора"- похвала за песму "Сузе пајаца"


"Најлепша прича о школи" (Прилике код Ивањице), друга награда за причу "Мој друг храст"

"Ђурин шешир 2013." необјављена збирка поезије "Тражим", ужи избор жирија за награду

"24. Srb-Yu  поет фест" (Суботица, Палић),  друга награда за песму "Песник пустих перона"

"Јутро над Озреном" (Соколово перо, Сокобања), друга награда за песму "Песник пустих перона"

"Најлепша љубавна песма" (библиотека "Јован Томић" Нова Варош, прва награда, за песму "Писмо без краја"

"Мелничке вечери поезије 2013.", Бугарска - трећа награда за песму "Недочекан"

"The best of Trava 2", песма "Сусрет у капи росе" изабрана у десет најбољих на конкурсу у оквиру манифестације "Косидба на Рајцу"

"КНГС" (Смедерево) - специјална награда за целокупни књижевни рад у оквиру конкурса  за најбољу књигу смедеревских аутора "Смедеревско перо 2013."

KK "РУЈНО" УЖИЦЕ - награда "Ужички стари град" за песму "Недочекан"

АНТОЛОГИЈА "НАЈЛЕПШЕ ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ СРПСКИХ ПЕСНИКИЊА" (приређивач Гордана Симеуновић) - са песмом "Исконска"

"АЛМА" - НАЈЛЕПШЕ КРАТКЕ ПРИЧЕ 2013. - друга награда за причу "Казна"

ФОНДАЦИЈА "РАДОСТ" избор међу дванаест најлепших песама о завичају песме "Писмо Леону"

"ДРАГАН ЖИГИЋ", конкурс УСКОР-а - ПРВА НАГРАДА за песму "Очева суза"



2014. година:

"ПЕСНИЧКО ПРОЛЕЋЕ ЧУКАРИЦЕ", похвала за песму "Без победника"

"АНТОЛОГИЈА ЗАВЕШТАЊА",  избор песама "Жеља" и "Бојазан" у "Антологију Завештања 2005.-2014" Удружења српских писаца Швајцарске.

"ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ", трећа награда за песму "Трагом којим".

"НАЈЛЕПША ЉУБАВНА ПЕСМА", конкурс библиотеке "Јован Томић", Нова Варош - похвала за песму "Најлепша слика у Лувру".

"ЗАПИСОВИ ЛИРСКИ КРУГОВИ", трећа награда за песму "Најлепша слика у Лувру" на конкурсу Књижевног друштва Запис из Горњег Милановца

"МОМИНИ ДАНИ" ( прва награда за кратку причу "Наслеђе", у оквиру конкурса "Цигански кревет", првог који се организује у част Моме Димића)

"МОМИНИ ДАНИ" (друга награда за песму "Ретуширање")

"МОМИНИ ДАНИ" (похвала за песму "Сјај на дну испитка")
______________________________________________



Песме и приче објављене су јој у часописима "Савременик",
"Свитак", "Балкански књижевни гласник", "Политика", "Диоген"(Сарајево), "Поета", "Српска вила", "Помак" (Лесковац), "Сунцокрет" (Суботица), "Српске недељне новине" (Будимпешта) и у зборницима: Webstilus (Загреб), Garavi sokak (Inđija), Alma (Beograd), The best of kišobran (Бор), Ћирилица слово српског лица (Петровац на Млави), Поети на дар (Београд), Рудничка врела (Горњи Милановац), Запис (Горњи Милановац), Између два света (Ниш), Синђелићеве чегарске ватре 2012. и 2013. (Ниш), Жубори са Моравице (Ивањица), Вршачко перо (Вршац), Песничко пролеће Чукарице 2012. и 2013. (Београд), Трагови на песку (Бечеј), Ћирилица, огледало српске душе (Велики Поповац),  Рујно (Ужице), Ветар по оцу (Бијела, Црна Гора), Две обале три Мораве (Ћуприја), Валентиново (Загреб), "Море на длану" (Загреб) АРТЕ стих (Београд), Руј (Ужице)..
Са пемом "Исконска" зступљена у Антологији "Најлепше љубавне песме српских песникиња" приређивача Гордане Симеуновић.
Превођена на енглески, италијански, немачки, бугарски и хинду.

_______________________________________________

недеља, 18. новембар 2012.

ЈЕЛЕНА КУЈУНЏИЋ - "Далеко је Србија"


ДАЛЕКО ЈЕ СРБИЈА

            Мај 1972. Отишић, Далмација

            "Висока је читав метар.  Брат-брату има у њој двеста кила. Углачана кишом. Сунцем избељена. Чврста. Била је овде и кад се мој отац родио, и његов отац, и отац оца очевог оца... Ма, одувек је она овде. Ништа не говори,  а опет, све ми каже. Све приче које које морам да запамтим у њој су се стисле. Не могу да спакујем овај ваздух, ни трепет јаре кад подне ужеже, ни мирис горобиља... Ал' ћу зато њу да понесем. Морам“, мисли бркајлија Ђуро Гајић док је обилази са свих страна, загледа...
            А онда се прекрсти, па позва комшије:
            „Хај'те, људи, помозите! Морам је некако сместити у гепек.“
            Јадни људи помислише да се шали. Али сетивши се зашто су се овог јутра окупили, а и због његовог ужагреног погледа којим их је све обухватио, би им јасно да све друго може да буде, ал' шала никако.
            Кад их позва по други пут, уплашише се. Да није с ума сишао?
            „Хај'те, људи, далеко је Србија.“
            И тек кад су му грашке зноја почеле клизити низ широке горштачке образе, а жиле на рукама набрекле од напора, кад су схватили да он то заиста намерава да учини, припомогоше.
            Помиловао је драгоцени товар, притворио гепек колико је могао, а онда редом, ћутке прилазио до сваког понаособ и привијао га на груди. Срце му је дамарало у подгрлцу, речи, ако их је и било, нису налазиле пута.
            Кад се поздравио са последњим из врсте, са малим сестрићем Михајлом, пожурио је према ауту, али се на пола пута нагло окренуо. Зашао је иза куће, истргао чокот лозе и пажљиво га положио на задње седиште, поред синова чије су главице једва вириле изнад картонских кутија са стварима.
            Рођаци и комшије стајали су зачуђени и неми, руку оклембешених низ тело. Сви до једног бојали су се да трепну. Било их је стид жена и деце па су трпели.
            А кад су то ипак морали да учине, сузе су им закрилиле видик и капале у срца звечећи, гласно, као кишница низ олуке кад се слива још дуго након што киша престане. Бол је постојао скоро опипљив, ваљао се од  једног до другог и нарастао као грудва снега низ стрмину, и озбиљно претио да ће их све, колико их ту има, затрпати.

Лето 1995. Болеч. Србија
           
            Непрегледна колона аутомобила претоварена људима и стварима. И трактори са приколицама пуним покућства, стараца, жена и деце. Примичу се све ближе. Хватају га за врат. И стежу.
            Превлачи  руком преко очију не би ли одагнао ту страшну слику. Узалуд. Колони нема краја.
            Неко нешто прича, али он не обраћа пажњу на речи. Не треба њему нико да објашњава, зна он шта та слика значи, љути се.
            Узима чашу и мали троножац од грубо тесаног дрвета, и излази напоље. Силази низ благу стрмину, до подрумских врата. Оставља столичицу, па улази унутра.
            После само неколико минута враћа се са чашом вина у руци, и спушта се на мало, троугласто седало. Наслања леђа на кућни темељ, као да га подупире. Кришом брише очи. И пије.
            Гутљај вина.
            Па суза.
            Па опет гутљај.
            И опет суза.
            Болечки брег лежи испод њега, миран и зелен, питом. Стење под родом свакојаким, као бравче кад се наједе, па се задовољно испружи у хладу.
            Старина баца празну чашу на траву. Наслања лице на глатку, белу стену узидану у темељ поред подрумских врата. И жмури. А онда полако почиње да помера образ лево-десно преко хладног камена као да га милује.
            „Хај'те, људи, помозите. Далеко је Србија!“
            „С ким то причаш, деко?“, пита девојчица грабећи лопту што се зауставља поред његових ногу.
            „С тобом, ваљда, нећу сам са собом!“, трже се старац. „Иди, кажи баби да спреми све гостинске собе, долази нам сестрић Михајло са целом фамилијом.“
            „Како знаш? Нисам чула телефон да је звонио.“
            „ И није. Јавили су на вестима!“

 
ЈЕЛЕНА КУЈУНЏИЋ
( Из збирке прича „Невиделица“, 2012.)


ЈЕЛЕНА (ЂУРЂЕВИЋ) КУЈУНЏИЋ, рођена 1958., у Баставу код Осечине. Завршила Педагошку академију у Шапцу и Вишу економску у Новом Саду. Пише афоризме, песме и приче. Објавила књиге „Кроз сузе смех“ , „Крпеж и трпеж“, „Азбука мог детињства“ и „Невиделица“ Живи и ради у Мајуру код Шапца. Добитница награде „Милован Видаковић“ 2011.(Будимпешта) за причу „Смрзнуто пуце“, прве награде библиотеке „Бранко Радичевић“ у Житишту за причу „Сунчев зрак“, прве награде на конкурсу "Вукашин Цонић" 2012. за причу "Крик" и бројних других.
 _______________________________________