Tvoja pezija i proza svakako jesu Ti, u svakom delu ostaje onaj lični pečat, koji ga čini jedinstvenim i nadasve po dobru prepoznatljivim. Valjda je odlika pisaca, da u sebi nose neku dozu "tragičnog", koju obični smrtnici ne mogu da shvate, te stoga i u tvojim pesmama se često javlja reč prokleta.Kao da samoj sebi nešto zameraš i prebacuješ, bez razloga...Svaki kompliment na tvoj rad, mada lično mislim da bi Ti mnogi pozavideli na igri rečima i Ti si sve pozitivno, a nikako prokleto....
Alex, draga moja, još od drevne Atine, više se cenila tragedija od ostalog štiva. Što se mene lično tiče, kad jednom (ako!) budem ponovo srećna (ne ushićena, to jesam povremeno, nego srećna), bojim se da više neću ni pisati. Naći ćete me kraj nekog šporeta, u nekoj bašti... Srećnu i zadovoljnu...
O pa nemoj da me razočaraš!Tek onda treba da nastanu najlepši stihovi, nije valjda ideal da se zakučaš za šporet, ja ne mogu da verujem da bi se vezala za muškarca koji bi "ubijo" pisca u tebi, to bi bio zločin bez kazne....Pravi je muškarac onaj pored koga si svoja i naravno "njegov"....
Alex, moj ideal nije svakako šporet, nego biti potpuno ispunjen. A jednom sam, uz šporet, kuću, baštu(...) i nekoga koga volim bila apsolutno ispunjena. Ili bar mislim da jesam bila. Sad imam poeziju. Ne ispunjava me potpuno. Ali, ne brini, sva je prilika da ću pisati još dugo, dugo, zato što su šanse da se pojavi NEKO zbog koga bih i kraj šporeta bila srećna - minimalne...
Tvoja pezija i proza svakako jesu Ti, u svakom delu ostaje onaj lični pečat, koji ga čini jedinstvenim i nadasve po dobru prepoznatljivim.
ОдговориИзбришиValjda je odlika pisaca, da u sebi nose neku dozu "tragičnog", koju obični smrtnici ne mogu da shvate, te stoga i u tvojim pesmama se često javlja reč prokleta.Kao da samoj sebi nešto zameraš i prebacuješ, bez razloga...Svaki kompliment na tvoj rad, mada lično mislim da bi Ti mnogi pozavideli na igri rečima i Ti si sve pozitivno, a nikako prokleto....
Alex, draga moja, još od drevne Atine, više se cenila tragedija od ostalog štiva. Što se mene lično tiče, kad jednom (ako!) budem ponovo srećna (ne ushićena, to jesam povremeno, nego srećna), bojim se da više neću ni pisati. Naći ćete me kraj nekog šporeta, u nekoj bašti... Srećnu i zadovoljnu...
ОдговориИзбришиO pa nemoj da me razočaraš!Tek onda treba da nastanu najlepši stihovi, nije valjda ideal da se zakučaš za šporet, ja ne mogu da verujem da bi se vezala za muškarca koji bi "ubijo" pisca u tebi, to bi bio zločin bez kazne....Pravi je muškarac onaj pored koga si svoja i naravno "njegov"....
ОдговориИзбришиAlex, moj ideal nije svakako šporet, nego biti potpuno ispunjen. A jednom sam, uz šporet, kuću, baštu(...) i nekoga koga volim bila apsolutno ispunjena. Ili bar mislim da jesam bila. Sad imam poeziju. Ne ispunjava me potpuno. Ali, ne brini, sva je prilika da ću pisati još dugo, dugo, zato što su šanse da se pojavi NEKO zbog koga bih i kraj šporeta bila srećna - minimalne...
ОдговориИзбриши