Dva brodolomnika
iz iste utrobe tople
smo ti i ja;
dva sužnja surove igre bogova
ili slučaja;
dva putnika besmisla,
razdvojeni morima i stenama;
spojeni tek osmehom
i mladežom iznad usana
nekog dalekog pretka
što je tebe i mene izabrao
da u nama živi,
kao na požutelim slikama
sa duvara rodnog doma.
što nas čeka.
.
Todora Škoro
_____________________________________
Ах! „Погоди ме к‘о маљем у потиљак“, али преживјех…
ОдговориИзбришиDragi prijatelju, i tebe sam se setila dok sam odlućivala da je objavim. Ponekad, bol bude lakši kad se sa njim suočimo, a ne kad od njega bežimo. Pozdravljam te.
ОдговориИзбришиPrelijepo,kako samo Vi znate da ogogacujete svijet poezije!Lijep pozdrav od Nede!
ОдговориИзбришиHvala najlepše, Nedo, na čitanju! I na komplimentima. Pozdravljam i ja Vas.
ОдговориИзбришиSamo vrhunski umetnik i pesnik istancanih cula moze ovakvom, relativno kratkom pesmom, prefinjeno i na izgled lako, napraviti izuzetan dozivljaj! Stvoriti setnu, iskrenu baladu koja ce napraviti ceo krug: od istorije do buducnosti, od pretka do potomka, od dalekih i stranih mora do duvara toplog doma. Jako mi se dopada pesma :)
ОдговориИзбришиDraga emo-serpice, osim sjajnog pesnika, ovom impresijom postaješ i lucidni tumač (recenzent, kritičar...). Ne govorim to jer mi prijaju izrečene pohvale, već zato što si ovo rekla u maniru pravih ocenjivača književnih dela. Hvala ti!
ОдговориИзбришиZadovoljstvo je moje, draga Todora :)
ОдговориИзбриши