Zgasnule sveće
voštanim suzama
romore krivicu živih
presvučenu u bol
Pognuto cveće
vapije oprost davno dat
dok poslednjim mirisom
izdiše
A gavran crn, spokojan,
sit mrva i straha ljudskoga,
nad carstvo seni
se uzdiže
Todora Škoro
_________________________________
Izuzetno snažna pesma. Toliko simbolike!
ОдговориИзбришиČitam je više puta...
Anima-art, hvala!
ОдговориИзбриши