четвртак, 26. август 2010.

I bi požuda


Niotkuda,

iz beskraja neba

i orlovog leta,

iz kamena međaša

moćne vode Dunava,

iz vriska zurli

i tupana

rađa se

požuda

a magija dodira

kosmos u prah

pretvara.

Veličanstveni

zov iskona.


Todora Škoro

_____________________

петак, 20. август 2010.

BILA JE PROMOCIJA, A NA PROMOCIJI...

KNJIGA "POD NEBOM SRBIJE" PROMOVISANA U KUĆI ĐURE JAKŠIĆA


OKUPLJENE KAO NA MAJČINOM KRILU


Skadarlijom, iz prepune kuće Đure Jakšića, odzvanjali su stihovi o lepoti Srbije, ali sa – italijanskim naglaskom. Razumljivo, jer knjga poezije „Pod nebom Srbije“ („Sotto il cielo di Serbia“), spevana je na srpskom i italijanskom jeziku i delo je jedne Italijanke i dve Srpkinje, Karle Galvan, Rade Rajić-Ristić i Todore Škoro.

Okupljene, kao na majčinom krilu, tri pesnikinje su, svaka na svoj način, pesmama govorile o ljubavi prema Srbiji, njenim mukama, svetinjama, njenim ljudima i njenoj duši čiji delić i same nose u sebi.

Radmila Kunčer, govoreći o ovom neobičnom susretu, istakla je da je ushićenost Italijanke Karle Galvan Srbijom dirljiva, da nostalgičnost Rade Rajić-Ristić kojoj je i posle dve decenije odvojenosti od Srbije najviše Srbija motiv o kome peva izaziva poštovanje, a da je istrajnost Todore Škoro, da kao „čuvarica praga i jezika srpskoga“ Srbiju ne napušta, nego širi ruke onima koji u nju dolaze i njoj se vraćaju – upravo i zaslužna što se ovakva knjiga pesama iznedrila.

Otuda je ovo pesničko druženje više podsećalo na srpsku svetkovinu, nego na promociju jedne knjige. Dok su spolja dopirali zvuci orkestara koji su lagano stvarali onaj nezaboravni štimung koji samo ova boemska ulica u Beogradu ima, u domu velikog srpskog pesnika, kao na srpsakoj slavi stihovima se govorilo o nekim davnim danima, o mukama daljina, o lepotama zavičaja. Jedino je bilo neobično, ali lepo, slušati da o srpskoj zastavi, Kosovu, srpskim svetiteljima i srpskoj širokoj duši, govori jedna rođena Italijanka, na srpskom, ne baš najboljem, ali koga su svi razumeli, razneženi.

Rada Rajić-Ristić, veliki borac da se na severu Italije gde živi, o Srbiji čuje onaj pravi glas, govorila je o mukama pečalbarstva, neshvatanju tog zapadnog, dalekog sveta suštine srpskog bića, ali i o svojoj istrajnosti da živom rećju, kad-god može, Italijanima u Italiji dočara srpski duh što ona godinama i čini, na brojnim književnim tribinama gde je vrlo slušan i poštovan govornik.

Todora Škoro, Srpkinja koja Srbiju nije napuštala, kao treći član ovog neobičnog trilinga, u svojim pesmama i besedi istakla je da se maštom može najdalje otputovati, a da se ipak ne napusti sopstveni dom, nego da se uvek bude tu, kako bi se dočekali ovakvi gosti, dobronamerni, plemeniti. I oni koji su Srbiju davno napustili,pa joj se iznova vraćaju i oni koji je otkriju pa, njome očarani, dolaze iz belog sveta, njoj u pohode.

O svojim utiscima kako srpski jezik i kultura zvuči u Italiji, govorio je i dr Milutin Đurićković, pesnik i književni kritičar, upoznavši prisutne o tome kako je za svaku pohvalu to što Rada Rajić i Karla Galvan rade u rodnoj Vićenci u kojoj živi velika kolonija Srba, ali i u mnogim okoolnim mestima Italije, gde se trude da se srpska istina, kao i srpska zastava koju tamo podižu, vijori dostojanstveno.

O stihovima je govorio i Živko Nikolić, pesnik i književni kritičar, istakavši kako ovakva saradnja čini da se istina o Srbiji daleko čuje, uz nadu da će ovakvih projekata brisanja granica i povezivanja dva naroda biti još.

Druženje sa trima pesnikinjama nastavilo se i posle zvaničnog dela promocije, a kao zahvalnost za gostoprimstvo u kući srpskog velikana, nagoveštena je nada da će i pesme Đure Jakšića, možda baš tu, u njergovom domu, uskoro zazvučati na italijanskom. U prepevu Karle Galvan.

Na slikama: Radmila Kunčer, Rada Rajić-Ristić, Karla Galvan i Todora Škoro, u zvančnom, i nezvaničnom delu programa

четвртак, 12. август 2010.

SA ISTOKA SUNCE


(HOMOLJSKOM PEVAČU)


koja vila sa Miroča
grlo ti dotakla
da tako poješ

kom zlatu sjaj
kradeš
u očima

kojim vinom
blagosloven
lutaš Krajinom

moćan i sam
od bola i čežnje
sazdan

koja magija
meni te donela
sa istoka sunce
da mi zasija

Todora Škoro
___________________________

недеља, 08. август 2010.

Sećanje


Miris bagrema
i lula od trešnjevog drveta
više od svega,
od svih sutona
i zagrljaja,
od smeha i svitanja,
od ubranih zvezda
u pijanim noćima maja,
više od svega
zaboli
miris bagrema
i hladna. ugašena
lula od trešnjevog drveta,

Todora Škoro
______________________________________
ilustracija: Pablo Pikaso "Akt"

субота, 07. август 2010.

Želja


Kamen da sam,
čuvar tajni
i trajanja;
tek tren
da sam kamen,
večnosti da priđem
blizu
i u njoj
ostanem.
Kamen da sam,
a ne sluga
prolaznosti;
da sam kamen,
umiranje
da poželim.

Todora Škoro
______________________

петак, 06. август 2010.

Bol doma mog


Kamena i nema,
umorna od čekanja,
kažu mi da je i ona,
kao onomad mati,
oči sklopila
natrulim kapcima.
I da je tek lijanu jednu,
kao suzu,
niz oronulu fasadu
pustila.
I vele da mi se
više ne nada.

Todora Škoro
________________________________