петак, 25. мај 2012.

"СТАМЕНА" најлепша родољубива песма


На овогодишњем међународном песничком конкурсу "Песничко пролеће Чукарице" моја песма "Стамена" освојила је прву награду у конкуренцији родољубиве поезије. Додела награда и промоција зборника одржаће се 1. јуна
















Клуб писаца Чукарица - Песничко пролеће Чукарице 2012

Обавештење о резултатима конкурса " Песничко пролеће Чукарице 2012 ".
Жири нашег конкурса, у саставу: Светислав Голић Стив - председник , Бранислава Вујачић и Вујица Шћекић - чланови, је донео следећу одлуку :

Љубавна поезија :

Прва награда - Милица Богдановић, Умка, Београд - песма - Највећа тајна
Друга награда - Марина Булајић, Дрвар, БиХ            - песма Неспокој
Трећа награда - Оливера Оља Цупаћ, Чачак           - песма Детелина
Прва похвала   - Љубомир О. Вујовић, Београд       - песма  Будим је
Друга похвала - Драган Вилић         УСА                  -песма  Илузија
Трећа поувала  - Јовица Станимировић, Ниш               - песма На булевару

Родољубива поезија:

Прва награда  - Тодора Шкоро, Београд                 - песма Стамена
Трећа награда - Борисав Бора Благојевић, Ћуприја    - песма Нећу нигде
Прва похвала   - Миодраг Лазаревић, Пожаревац        - песма Куће кречене у црвено
Друга похвала - Драган Недимовић, Београд          - песма Извадите руке из џепова
Трећа похвала - Сара Марковић, Београд                 - песма Било би лепо


Стамена


Не замерите ми
што име јој крштено не памтим
а златним словима би га ваљало
урезати
насред Метохије
Да сија по ведрини и помрчини
да сведочи да све што јесте
било није онако како су зли језици
испалацали

Не замерите ми
што јој не памтим име
била је то јунак-жена
Стамена би се могла звати
доликује  јој
Што деветоро одоји а десето јој  под прсима
што пушку на једном а мотику на другом
рамену је носила
божуром и молитвом пркосила
огњиште грејала
и кад су најљући ветрови дували
и кад су многи јачи поклекли
(нека су им трагови проклети
и глава Лазарева светла нека им суди)

Она је страх преко рамена бацала
јечам пољем с песмом жела
и остајала, остајала
А ја, ја јој се ни крштеног  имена,
не замерите,
не могу сетити
Знам само да је била 
стамена



ТОДОРА ШКОРО
____________________________________




12 коментара:

  1. И није ни чудо што је проглашена најбољом,
    пјесма је баш онако што би рекли "стамена".
    Остаће попут "камена биљега" да живи
    и послије тебе и послије нас...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Драги Миро, ти баш умеш да ганеш човека... Тек сада, читајући овај твој коментар, разумела сам откуд у мени вапијућа потреба да пишем (песме), да пишем добре песме... Не због аплауза, плакета, славе. Ако бих икако могла (и кадгод могу то и чиним) ја тај део прескачем. Не, дакле, због сујетног тренутка варљиве славе, него управо због тог "...камена биљега који остаје да живи послије нас..."
      Хвала ти, драги пријатељу, што си ту!

      Избриши
  2. Bravo, Todora! Čestitke :) za prekrasnu pesmu i uspeh na konkursu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. "Не, не од мене", драга Јагода,
      "Све то не зависи од мене", онако како је бесмртни Црњански о животу певао...
      ХВАЛА ти од срца!

      Избриши
  3. Александре, хвала! Драго ми је да мој блог (и песме) држе Вашу пажњу...

    ОдговориИзбриши
  4. Bravo, Todora!

    Sve čestitke!

    ako rekneš vreme i mesto , možda uzmognm da se tog prvog juna pojavim na promociji.

    ОдговориИзбриши
  5. Draga Todora, mi ćemo prestati da brojimo ove tvoje nagrade. Ne možemo da ispratimo sve. hehehe. I ja se pridružujem čestitkama. Sve najbolje.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da prestanem da se hvalim, znači... :(
      Hvala ti, od srca, draga Sfinga!

      Избриши
  6. Mora malo šale radi uroka...
    Da ne ureknemo inspiraciju.
    Pozdrav i samo napred!

    ОдговориИзбриши