Било их је седам-осам испред чесме на
градском тргу. У широким, шареним сукњама са великим букетима у свакој руци,
пресретале би пролазнике, зујећи „мимозе, мимозе...“ или скоро певушећи „лепе
лале, изволите...“
Само је она седела на троношцу,
скривеном негде под широком сукњом и ћутећи, врло пажљиво бирала цветове за
букете које је вешто правила. Била је најстарија. И имала је највише купаца.
Сви су, мимоилазећи њене гласне колегинице, прилазили њој, а она их дочекивала ведрим
погледом, нешто би им рекла, а муштерије би тад са осмехом и букетом настављале
даље. Гледао сам је данима. Нисам куповао цвеће, нисам га имао коме даривати,
али сам желео да знам шта то стара цвећарка говори што мами широке осмехе.
Док сам се приближавао тргу, одлучан
да тога дана купим букет жутих ружа, дочекала ме тишина. Шарене сукње нису
лелујале, стајале су тихо уз чесму, невољно држећи у рукама цвеће, а на пар
корака од њих на малом дрвеном троношцу лагано је венула положена жута ружа...
ТОДОРА ШКОРО
_______________________
Todoro... Svaki put se rastuzim... jako!
ОдговориИзбришиI uvek se zapitam zasto cesto odlazemo stvari, kad samo sebi cinimo zlo?
Ova priča je izmišljena, ili se bar meni nije dogodila. Ali, imam mnogo sličnih, doživljenih, bolnih, gde sam odlagala, za sutra, za drugi put, a kad bih najzad stigla čekala bi me tamo neka ruža koja je venula... Hvala ti na čitanju!
ИзбришиIstinito, iako izmisljeno. Veliki pozdrav duso i hvala ti...
ОдговориИзбришиХвала теби, драга Пипи... :)
ИзбришиDraga Todora samo da te pozdravim i kazem da te puno, puno volim. Tvoja pesnicka dusa mi je davala snage kada mi je zatrebala uvek. Danas i jesam i sama uspeh, a za to mogu zahvaliti i svojim prijateljima, medju kojima si i ti. Hvala ti do neba sto postojis.
ОдговориИзбришиPipi, divno je imati te za prijatelja koji me se seti i onda kad me već dugo nema na blogu. Pozdrav tebi i vesela mi uvek bila!
ОдговориИзбриши