среда, 29. фебруар 2012.

БЕОГРАДСКА


С великим кофером у руци, и још већим страхом под грлом, са перона двадесет и осам кренула је уз Каменичку улицу, жељна нечега бољег, нечега друкчијег од прашњавих сокака и житних поља из којих је дошла.
          Имала је седамнаест година.
          Њишући похабани кофер, низ Каменичку улицу се спуштала тромо,  застала и дуго стајала  на раскрсници, заробљена између Економског факултета који није освојила, парка који је прихватао посрнуле и перона двадесет и осам на коме је претећи брундао аутобус који је чекао да је врати.
          Тек је била превалила двадесету.
          Каменичка јој је постала дом Сви су је знали. Лице је крила црвеном периком само онда кад би из аутобуса са перона двадесет и осам похрлили млади који су још мирисали на житна поља.
          Нико више није могао да јој одреди године.


ТОДОРА ШКОРО
_________________________
         




8 коментара:

  1. Свиђа ми се!

    Овдје бих радо парафразирао Мишела Фукоа (Michel Foucault): Овај свијет није небески свод (небо), ни пакао, ни пред пакао (пред суновратје/посрнуће), него сасвим једноставно наш свијет.

    Искрен поздрав!

    (П. С.
    Ту сам и кад ћутим...)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da... Maleni smo, i grešni, najčešće.
      Hvala ti, dragi Miro!

      Избриши
  2. Za greh postoji prastanje: Mislim da niko ne gresi svesno. Ljudi u grehu su ipak nesvesni, cak i kada su svesni, pa zato svet jeste nas, kakav je takav je, tu smo da ga popravimo.
    Ja znam da cu u nekom drugom zivotu pomoci i vise nego sad u toj popravci.
    Gledah sinoc film Baba Vanga..... sta reci, prica za sebe, a Nauka mora da se promeni na bolje. Premalo se zna...premalo, cak se ne zna i kada se zna u nekim slucajevima. Ljubav, ljubav i samo ljubav. U ljubavi ni Baba Vanga ne bi imala toliko posla... ali covek zaboravi na ljubav cesto.
    ja tebe volim, ti si moj najveci pesnik i pisac. Hvala ti na ovome i na tvojim komentarima. Sledeci put u Beogradu pijemo kafu i zelja mi je da te obradujem i pokazem ono sto je u meni.

    ОдговориИзбриши
  3. Hello! My first visit, will visit you again. Seriously, I thoroughly enjoyed your posts. Congrats for your work. If you wish to follow back that would be great I'm at http://nelsonsouzza.blogspot.com
    Thanks for sharing!

    ОдговориИзбриши
  4. Pustimo ih nespremne da odu i onda ih lakomislenost, nesigurnost, neznanje i toliko toga još što smo propustili da ih naučimo odvedu put kameničkih ulica da ostare...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A možda ih samo ne poučimo da je život vredniji od uspešnosti i da jedan poraz ne treba da znači put u propast nego putokaz ka nekim drugim ciljevima... Tebi hvala, draga Bravarice!

      Избриши