четвртак, 9. септембар 2010.

Tuga ravnice



Zagubljeni u prašini

šorova dalekih

ostaše naši davni dani,

da ih vetar raznese,

da o njima samo

praporcima uzdrhtalim

svedoče

nečiji tuđi vranci

dok jezde nedeljom

razuzdani.


Todora Škoro

______________________

5 коментара:

  1. Kad jednom me ne bude, pretvoricu se u oci da vidim sve sto nisam uspela videti sad. Kad jednom me ne bude, pretvoricu se u usi da cujem sve sto sada uspela nisam cuti. Kad jednom me ne bude pozelecu da se vratim i jos jednom pocnem iz pocetka, mozda jos nesto naucim.
    Jako zanimljivi postovi... sto jedan dan nema bar 48 sati, onda bih sve postigla videti, cuti i nauciti, mozda.....trebali su me ipak pitati kada su izmislili dan ;))

    ОдговориИзбриши
  2. Dobrodošla, draga Pipistrela! Zadovoljstvo je moje već poodavno dok gledam šta tvoje vredne ruke, neukrotiv duh i mašta mogu da naćine. Nažalost, ja tek rečima vladam, pokušavam da u njih utkam deo duše, ako mi to uspeva. Hvala ti!

    ОдговориИзбриши
  3. Hvala na lepim recima, podrsci. Vec neko vreme su mi Vasi( tvoji- ako smem) komentari zapadali za oko. Uvek je malo vremena, ali eto ipak smo se nasle, zahvaljujuci Alexsandri Einstein najverovatnije. Tekstovi su za pohvalu, pesmice jako simpaticne,toplo mi je oko srca kada listam ovakve blogove, malo ih ima, a i sve zavisi od same osobe, nosis dobrotu neku, poseban duh, osmeh mi mnogo govori. Veliki pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala tebi, draga. Dobrodošla si uvek u ovaj mali svet poezije.I bićeš uvek dočekana s osmehom!

    ОдговориИзбриши
  5. Ovo su zaista predivni stihovi.

    ОдговориИзбриши