уторак, 12. октобар 2010.

Kako ti ljubiš


Tako ni bog
na vratima raja
ne ljubi pravednika,
ni nečastivi
u najluđim
iskušenjima grešnika,
ni verna ljuba
pristiglog ratnika
Niko nikoga tako,
plameno, u zenicu,
posred oka.
Drsko, duboko,
kao da smrt
izaziva


Todora Škoro
_________________

7 коментара:

  1. poznat mi je taj osecaj, i prelep je...

    ОдговориИзбриши
  2. Kad me poljubiš
    nemoj da me budiš
    dok život ne prodje
    hoću da sanjam
    da jedem to groždje
    dok vino ne istoči
    na moje oči

    izvini ,Teodora otelo se....pesma je baš onako tvoja....sa dna duše

    ОдговориИзбриши
  3. Milane, drago mi je ako moje pesme, osim što bude osećaje, još i inspirišu. Vaši stihovi su lepi, senzualni. Pozdravljam Vas!

    ОдговориИзбриши
  4. Dirljivo i divno. Umalo me ne uhvati mrak na ovom blogu. Toliko novih stihova, bez reci sam. Vidi se da me je smrt male Stase dotukao i izgubila sam orijentaciju, a i puno toga propustila. Uspeh nekako da sve nadoknadim. Eh da mogu i Stasu da vratim. Oprostite mi, jace je od mene. Pusa

    ОдговориИзбриши
  5. Pipi, i meni je jako žao kao da sam i ja znala Stašu...Znam kako se osećaš, o tome govore neke moje prethodne pesme.Veruj da ovaj njen odlazak nije kraj. Ja to znam. Reći će se i tebi to uskoro... Za čitanje i pohvale ti hvala. Pozdravljam te.

    ОдговориИзбриши
  6. Hvala Draga Todora. Najteze je to sto se ljudi plase, sakrivaju, beze. Nisu svesni da je njihova podsvest u takvim slucajevima nenamerni saucesnik. Nije lako objasniti ljudima. Takve stvari treba sa sigurnoscu razjasniti i sa sigurnoscu shvatiti. Ne treba sakriti glavu u pesak i to je to. Glava nije kompletno telo. Duga je to prica. A najbolnije je sto je Stasa kasno dobila podrske bas zbog te NOJEVSKE GLAVE U PESKU.

    ОдговориИзбриши