( Za ratnika Isaka)
Veliki moj Dečače,
ono što voliš nisam ja,
meni ni nalik nije.
I ako kažem
da za sve su krivi stihovi
i rime,
i tvoj bol koji si
u mome poznao,
veruj mi.
Al’ budi srećan i voli!
Pa makar mene lažnu,
pa makar mene nevažnu
u vilu pretvori,
i neka gori,
i neka boli,
znam, tek za tu vatru
vredi živeti...
I ne misli šta znakovi
pored puta znače,
i ne prihvataj kada te plaše
da nikada nisam ni bila,
da sam zalutala u tvoju bajku vila,
da ostaćeš sam,
kao i pre mene,
Moj veliki Dečače...
Hvala od Srca...
ОдговориИзбришиHvala tebi...
ОдговориИзбришиМОЈА ВИЛА
ОдговориИзбришиСа којим си јатом долетела
Из које светлости узела суштину
Којом тамом обојила косе
И чије ливаде у погледу имаш
А таква на мом прагу стојиш
Само плаштом зоре заоденута
У жудњи узреле трешње
На мом длану и уснама
Док – као месец над водом – гориш
А дошла си
Нечујним кораком срне
И не видех кад крај мене минула си
Али тишину осмеха ти
Опазих чим те јутро пробудило
Први пут исто оно
Које и мене зраком наде буди
И знам – сад си ту
Мада наизглед далека
За моје усне и прсте чекалице
Али ту си – осећам
По мирису даљине у коси
По боји дуге на мом прозору
И твом смешку на мојим образима
Знам – јер заиста јеси
У мојој јави и мом сну.
Анђелко Заблаћански
Dragi Anđelko, ne smem ni da se nadam da je ova "Moja vila" nastala iz moje ("Tvoje vile")... Ako jeste, čast mi je i neopisivo zadovoljstvo. Prelepa je.Kakve vile obično i jesu. Najsrdačnije HVALA!
ОдговориИзбришиNije tako nastala, nastala je pre par godiba, ali me je naslov tvoje pesme povukao da je ovde postavim.:)
ОдговориИзбришиHvala i u tom slučaju!
ОдговориИзбриши