понедељак, 03. октобар 2011.

Otuđeni




Otuđeni


Ako  ni so i hleb
ne mogu da spoje
neće ni san
i pogled u daljinu

otvorene rane
ištu vidara i vreme
a surova jutra nadiru

ni reči kao melema nema
da spoji dve duše
u jednu

svako  samoću svoju
 guta u grcaju
kradom

stranac do stranca
žalosnog

dok  rasuta so
 sluti koricu tvrdu
nepojedenu


Todora Škoro
_________________________

6 коментара:

  1. Pesma je lepa, ali puna tuge. Setila sam se dana kada sam pomislila da se ceo svet rusi. Uistinu taj isti dan mi je toliko uspeha i fantasticnih promena doneo da bih ga najradije proglasila svojim rodjendanom danas. Dokaz da nista nije tako crno, ni kada nam se cini da je najcrnije.
    Tebi draga Todora cestitke na jos jednoj posebnoj pesmi koja mozda mnogima ce doneti bas novi najlepsi svet. Svima zelim samo uspeha, zdravlja i sjaj u ocima.
    p.s. napisala sam jednu italijansku pesmu..... moji italijani su se odusevili..;)
    JUHUUUUUUUUU.. cak sam je i objavila ovde: http://artebypipi.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши
  2. "Postoji samo jedna nada protiv samoće; to je ljubav - ona prodire kroz sve zidove i dopire do najsamotnijeg srca, samo ako se ono otvori."
    (Reinhold Schneider)
    Slažem se, ali brine ono: samo ako...

    Mada, mislim da je u pesmi pre reč o usamljenosti. Jer samoća je nešto što sami sebi priređujemo, ako hoćemo ili kad nam je potrebno. Na usamljenost nas drugi "osuđuju".

    Jako lepa pesma, Todora. Posebno je dirljiva završnica u kojoj pevaš o tome da čak i rasuta so(sluteći)nađe "društvo" u korici hleba, a čoveku je tako nešto neizvodljivo... Bravo!

    ОдговориИзбриши
  3. Radujem se tvom pesničkom zaletu, i to internacionalnom... Pročitala sam pesmu, lepa je!

    ОдговориИзбриши
  4. Emo, u pravu si, o usamljenosti i kad smo jedni kraj drugih govorim. A ona više boli od (istinske) samoće... Hvala na čitanju!

    ОдговориИзбриши
  5. Zalud vidari kad je otuđenost jedino što dvije duše veže...vrlo lijepa, životna i misaona pjesma

    ОдговориИзбриши