среда, 26. октобар 2011.

НЕБЕСКЕ МЕЂЕ




Небеске међе


Походим их
уверен да ће ми рећи
нешто мимо речи исклесаних
давнином патином и маховином
обраслих

И они походе мене
те прозирне сене у сан ми
дођу да одузму дах страх посеју и
знамење мрачно да неком од нас је
дошао час

и ходимо тако
пуни зазора с обе стране небеског
синора разасути
у тишини која слути тај
двосекли мач као лаж
тек кад се нови плач
из колевке разлеже



Тодора Шкоро
__________________________________

4 коментара:

  1. Tugu tek plač iz kolevke razgoni, kao tračak svetla tamu. Težina spoznaja ovim tragom kao nadom, obasjana...

    ОдговориИзбриши
  2. Emo, i ovaj tvoj nadahnuti komentar bi mogao da bude lep kraj pesme. Hvala ti!

    ОдговориИзбриши