субота, 3. децембар 2011.

Гладна земља



ГЛАДНА ЗЕМЉА


Нема је више
шапућу погрбљене старице
без кривице што она млада
пре њих оде
И пиште троје малених
уз оца свитих
као уз стуб пољуљани
И горе воштанице брзо
да облак кишни претекну
(а неће, каже веровање,
никад путујући не покисне)
И земља већ јако мирише
тражи своје
И све пребрзо буде


Тодора Шкоро
___________________________

8 коментара:

  1. Nesreća je kad se red poremeti...

    i sad me jako ljute zabradjene starice... uh!

    ОдговориИзбриши
  2. Да се ти не би љутила, а ја понављала, сад више нису забрађене, већ - погрбљене...

    ОдговориИзбриши
  3. Čim smo se rodili, smrti smo se približili... samo nek biva po redu...

    ОдговориИзбриши
  4. Svi smo na sopstvenom putu..ali neka bude reda, slazem se...pozdrav tebi...

    ОдговориИзбриши
  5. Pesma je tužna... "I sve prebrzo bude"
    Topao pozdrav,
    Nadica


    ALEJA

    Boli me
    laž
    cveća.

    Plaše me
    crne ptice,
    magla...

    i isti
    šabloni
    na pločama.

    N.

    ОдговориИзбриши
  6. Draga Nadice, ova Vaša minijatura je nešto najsnažnije, najsažetije i najistinitije što sam pročitala na temu poslednjeg odlaska...
    Pozdrav Vama!

    ОдговориИзбриши