МОЈА
ЦИГАНЧИЦА
Боса
је стопала
нудила
ђурђевској
роси
у коси
је
оркане
кротила
и змије
за
гладне очи
паланачке
што
тамнопуто
једро голо
бедро
гуташе...
Она је
обрве
и тело
извијала
смехом
на грех
наводила
и
измицала
измицала...
А ја
више
не
идем
на
вашаре
руке ми
остарише
празне
испружене
за чергом
том
што је
у неповрат
однесе
Тодора Шкоро
______________________
ekstraaaaaa.... super pesma, jako bogata i puna vatre u tim tuznim necijim muskim msilima.
ОдговориИзбришиPozdrav duso i hvala ti..
Пипи, хвала... Једна ватрена и разиграна песма и за твој укус. Поздрављам те!
ОдговориИзбришиЗа мене, ово је ПЈЕСМА НАД ПЈЕСМАМА!
ОдговориИзбришиМиро, а да ти ипак ниси погрешио, па да је коментар да је ово "песма над песмама" требало да ставиш испод наредне песме коју сам објавила, "Кад је све волим" Јована Николића, којом сам и ја, ево, већ три дана откад сам је "открила" - опчињена?
ОдговориИзбришиRazigrana poezija, onakva kakvu posebno volim kod Todore: retka poput dragulja :)
ОдговориИзбришиEmo, :)
ОдговориИзбришиНе, нисам погријешио! Остајем при мојој тврдњи: ПЈЕСМА НАД ПЈЕСМАМА (и то из многобројних разлога),
ОдговориИзбришиа Јован Николић јесте добар књижевник - веома добар, али Србија га се одриче
као и многих изван граница... Србија воли дворске пјеснике, из обостране користи...
Буди Ти мени поздрављена, и пјевај као и досада...
Миро, шта друго да кажем, него - хвала ти много! Поздрављам те од срца!
ОдговориИзбриши