недеља, 18. децембар 2011.

МОЈА ЦИГАНЧИЦА




МОЈА ЦИГАНЧИЦА


Боса је стопала
нудила ђурђевској
роси

у коси је
оркане
кротила

и змије
за гладне очи
паланачке

што тамнопуто
једро голо бедро
гуташе...

Она је
обрве и тело
извијала

смехом на грех
наводила
и измицала
измицала...

А ја више
не идем
на вашаре

 руке ми
остарише
 празне

испружене
за чергом том
што је у неповрат
однесе

Тодора Шкоро
______________________

8 коментара:

  1. ekstraaaaaa.... super pesma, jako bogata i puna vatre u tim tuznim necijim muskim msilima.
    Pozdrav duso i hvala ti..

    ОдговориИзбриши
  2. Пипи, хвала... Једна ватрена и разиграна песма и за твој укус. Поздрављам те!

    ОдговориИзбриши
  3. За мене, ово је ПЈЕСМА НАД ПЈЕСМАМА!

    ОдговориИзбриши
  4. Миро, а да ти ипак ниси погрешио, па да је коментар да је ово "песма над песмама" требало да ставиш испод наредне песме коју сам објавила, "Кад је све волим" Јована Николића, којом сам и ја, ево, већ три дана откад сам је "открила" - опчињена?

    ОдговориИзбриши
  5. Razigrana poezija, onakva kakvu posebno volim kod Todore: retka poput dragulja :)

    ОдговориИзбриши
  6. Не, нисам погријешио! Остајем при мојој тврдњи: ПЈЕСМА НАД ПЈЕСМАМА (и то из многобројних разлога),
    а Јован Николић јесте добар књижевник - веома добар, али Србија га се одриче
    као и многих изван граница... Србија воли дворске пјеснике, из обостране користи...

    Буди Ти мени поздрављена, и пјевај као и досада...

    ОдговориИзбриши
  7. Миро, шта друго да кажем, него - хвала ти много! Поздрављам те од срца!

    ОдговориИзбриши