Бићеш срећна у животу,
говорила ми је мати,
Није те залуд Циганка као малу благосиљала
на дан нашега кућног свеца
и нахранила парчетом хлеба
из велике торбе чергарске.
Бићеш срећна,
понављала је ту причу уз славску трпезу
годинама
и кад више није било дебелих Циганки
које просе по кућама свечара
а које су они самилоснији примали на конак,
за здравље фамилије
Бићу срећна, поверујем и сад
кад поред мене прође стара Циганка
са блеском златног зуба иза осмеха
и пожелим још једну мрву хлеба
из њене просјачке торбе
Очито тада давно није моју срећу довољно
нахранила
(Тодора Шкоро)
Нема коментара:
Постави коментар