Zora jede noć
poslednjim ugrizom.
Okna se bude lenjo.
Žmirkaju.
Protežu se pidžame,
prugaste, zgužvane,
uz gunđanje
i miris kafe
iz kuhinje.
A vani
tramvaj prvi zvoni,
njiše se,
večitom stazom grabi,
noseći tek pekara
pospanog
da opet grad nahrani.
Todora Škoro
