уторак, 3. новембар 2009.

BUĐENJE VELEGRADA



Zora jede noć
poslednjim ugrizom.
Okna se bude lenjo.
Žmirkaju.
Protežu se pidžame,
prugaste, zgužvane,
uz gunđanje
i miris kafe
iz kuhinje.
A vani
tramvaj prvi zvoni,
njiše se,
večitom stazom grabi,
noseći tek pekara
pospanog
da opet grad nahrani.

Todora Škoro

7 коментара:

  1. Lepo i idilično, samo da nema ovoliko smoga, prljavštene i mrzovoljnih stanovnika....

    ОдговориИзбриши
  2. Ali je zato lepo kad se ta idila posmatra samo kroz prozor...

    ОдговориИзбриши
  3. xexexe... za srce! Pa, kopiraj ga!♥ eto tako: copy/paste

    ОдговориИзбриши
  4. ТОДОРА, ова пјесма ти је веома добра.Почиње с набојем ''Зора једе ноћ'' , (одличан израз),а завршава се тако сјетно , лагано, без много таштине, реалним животом, ''...да опет град нахрани''.Тако лијепо, кратко, док трепнеш са неколико ријечи много речено.

    ОдговориИзбриши
  5. Emo_serpice, draga, je l' ovako♥? Jes, uspela sam!

    Pesa dragi, hvala ti na nežnim komentarima po ovom snežnom danu...Ne znam da li je i u Derventi sneg?

    ОдговориИзбриши