Ауторска проза, поезија, прикази, колумне и актуелности из књижевности by Todora Škoro
среда, 21. јул 2010.
Sirotica
Odskakutala je u polja da lovi šarenog leptira i nije više imala gde da se vrati. Njen dom je goreo a ni mame i tate nije bilo; samo je plišani meda cvileo pred zgarištem, bez jedne šape koju je razneo geler.
Slažem se da puno toga ne treba da se zaboravi. Ovo je pesma bola jedne generacije koja mora odrasti ne zatvarajući oči. Dopada mi se kako si emocije prenela ovom poezijom u prozi.
сценарио (на основу стварних догађаја) за филм који не бих волио да гледам
ОдговориИзбришиIzvini, prijatelju, na bolnom podsećanju, a ono je uvek bolno. Ali ne sme da postane zaborav, kako se ne bi ponovilo, nikad, nikom.
ОдговориИзбришиSlažem se da puno toga ne treba da se zaboravi. Ovo je pesma bola jedne generacije koja mora odrasti ne zatvarajući oči. Dopada mi se kako si emocije prenela ovom poezijom u prozi.
ОдговориИзбришиHvala, emo!
ОдговориИзбриши