San

Pojale mi noćas
zlatne strune
i poljima plavim
koračah lak;
ruke neke bele
me grlile
dodirima snenim
kao golubice;
i htedoh da ih uhvatim,
i htedoh da zapevam
i htedoh da polje preletim
da te nađem,
ali mi izmače sve.
Ostade tek osmeh
na usnama željnim
u svitanje.

Todora Škoro
____________________________