четвртак, 08. јул 2010.

Utihnuti pesnik



Sa moga dlana
prhnuše u svet
kao golubice

Rekoše mi,
neke su postale
kukavice,
neke zanemeše,
nekima krila
polomiše.

A ja ih više
ne poznajem,
potonuo u ćutanje -

te moje reči,
varalice.

Todora Škoro
_______________________________

4 коментара:

  1. kad pesnik zanemi, vreme je za brigu. jer on uvek peva: i kada je dobro i kada nam nije.

    ОдговориИзбриши
  2. Govorim o zanemelosti pesnika kad njegove reči odlete u svet, pa ih tumače i daju im stotine života i olika. Tad pesnik ostaje nem. I osmehnut, začuđen. O zanemelosti pesnika kad njegove reči više nisu njegove nego deo nekih drugih duša koje ih prisvoje govorim.
    Hvala ti na poseti.

    ОдговориИзбриши