недеља, 10. октобар 2010.

Poraz


godinama gledaš

sunce u mojim

očima


a ni ruka ti

nije topla

kad je dotaknem



Todora Škoro

____________________-

4 коментара:

  1. Uh..koliko je puno receno u ovo malo reci. Ceo zoivot, zivot koji samo promice,naizgled pun topline, a niko se ograjao nije.

    ОдговориИзбриши
  2. Drago mi je da je bila razumljiva moja želja da se najjednostavnije, u najmanje reči, naslika jedan promašen život, odnos bez ljubavi i bol koji to sobom nosi... Hvala.

    ОдговориИзбриши
  3. Eto, moze izgledati kao samohvalisanje, ali imam dar da shvatim tudju poeziju. Ali, samo Poeziju. Poeyiju duse. One, kao vajne mislilacke, ne razumem, jer mislim da te ni sami autori kad se slegnu, ne znaju sta su rekli.

    ОдговориИзбриши
  4. Anđelko, nije samohvalisanje, kao što ni poezija nije to , najčešće nerazumljivo i mozgu i srcu, pisanije, koje neki zovu poezijom. Pozdravljam Vas.

    ОдговориИзбриши