уторак, 1. новембар 2011.

Злослутнице




Злослутнице


Опет вране неке црне
наткриљују
пророкују
зобљу и кљуцају
незарасле ране

мој сине

твоје стричеве и ујаке
људине бивше
 к'о угарке утрнуле
на утрини
посејане
да никну бол

сине мој

и  сестре твоје
невесте самотне
недара свелих
од чекања и недодира
што грле крстове
као мужеве

чедо моје

А ти питаш ме у сну
из даљине
о нашој кући и ливади
о реци и земљи црници
је ли плодна
и благородна

мили сине

Јесте, ал' јадом и чемером
преорана
гаврана и врана пуна
што није им доста
рана
него нове крстове слуте
и утрине

мој сине



Тодора Шкоро
_______________________
(Илустрација: "Бој на Косову" Петар Лубарда)
 



4 коментара:

  1. Sjajna pesma, Todora! toliko puna čemera i tuge...

    ОдговориИзбриши
  2. Миро, тек у тренутку објављивања ове песме прочитах твоју "Земља мртвог слова". И помислих: мора ли неко недоба увек да гони песнике да, уместо о лепоти, пишу о чемеру и јаду? Теби хвала!

    ОдговориИзбриши