Злослутнице
Опет
вране неке црне
наткриљују
пророкују
зобљу и кљуцају
незарасле
ране
мој
сине
твоје
стричеве и ујаке
људине
бивше
к'о угарке утрнуле
на
утрини
посејане
да
никну бол
сине
мој
и сестре твоје
невесте самотне
недара
свелих
од
чекања и недодира
што грле
крстове
као
мужеве
чедо
моје
А ти
питаш ме у сну
из
даљине
о
нашој кући и ливади
о реци
и земљи црници
је ли
плодна
и
благородна
мили
сине
Јесте,
ал' јадом и чемером
преорана
гаврана
и врана пуна
што
није им доста
рана
него
нове крстове слуте
и
утрине
мој
сине
Тодора Шкоро
_______________________
(Илустрација: "Бој на Косову" Петар Лубарда)
Sjajna pesma, Todora! toliko puna čemera i tuge...
ОдговориИзбришипредивна!
ОдговориИзбришиЕмо, хвала!
ОдговориИзбришиМиро, тек у тренутку објављивања ове песме прочитах твоју "Земља мртвог слова". И помислих: мора ли неко недоба увек да гони песнике да, уместо о лепоти, пишу о чемеру и јаду? Теби хвала!
ОдговориИзбриши