СЛИКА ГРАДА
Док ноћ
самоћи
открива лице
блеском
располућеног месеца
сторуке
улице скупљају расуте снове
из џепова
замуклих
свирача
Тетурајући
се
између
смеха и плача
звоне тек
потпетице
док
оне младе
а већ
потрошене
не
знају куда
У лов
на залутали
комад
хлеба
крећу
и пси луталице
за ехом
пијанстава
сувишног
очаја
и
залудних нада
Са истока
надире
зора
Тодора Шкоро
__________________
Važno je da Eja slika zoru rumenom bojom... možda se rasplamsa uskoro i izrodi ljubav :)
ОдговориИзбришиDa... uvek sam verovala da zora može da promeni sve... :)
ОдговориИзбришиKaže pesma: Jutro će promeniti sve. Može da bude, mada ne mora da znači :) Tvoja pesma, Todora je nevelikim brojem stihova maestralno oslikala noćni grad, u vremenu kada je zaista takav: istrošen, smožden, unižen... Bravo za dojam koji si stvorila, bravo za način na koji si to postigla!
ОдговориИзбришиEmo, draga, HVALA! I molim za odgovor: šta se dešava sa svim tvojim blogovima, nevidljivi su mi danima?
Избриши