БЕЗ ЉУБАВИ
опет неко туђе јутро свиће
под мојим уморним капцима
кафа са мирисом цимета
још топла лева половина постеље
и будилица у цик зоре заустављена
пригушени бат корака
и откуцаја сата
попут еха замуклог срца
у јутра кад туђи живот
моје уморне очи
отвара
Тодора Шкоро
_____________________
Нема коментара:
Постави коментар