Корачају ноћас улице на прстима
Да преваре би хтеле
пијаног
лудог
махнитог мене
што сене твоје ловим траг
по месечини
Па ми се учини
али ми се тек учини
да неко драго можда твоје лице је
а није
Него то улице
шуњалице старе
подсмехују ми се
управо тако, слику преваре дочарава и необично „плетен“ стих...
ОдговориИзбришимноге ријечи су се „поиграле“ и за себе „изабрале“ неоубичајене
положаје – неке су пар „корака“ напријед, а неке се полагано
шуњају...
пред очима ми се низају све стварне и нестварне, сањане и
исањане поноћне слике... и чини ми се да им нема краја –
било ми је задовољство
Da, Miro, i htelo se da se tim "lelujanjem reči" postigne varljivost noći. Ako se postiglo, dobro je! Tebi pozdrav!
ИзбришиPa mi se ucini da sam zalutala, al ipak nije..ovo je ipak nasa Todora u vrtlogu velike pozitivne energije gde inspiracija cuda pravi. Postideh se propustenog i trudim se na sve nacine da ga nadoknadim. Divna zeno naseg brdovitog Balkana ...hvala ti sto postojis.
ОдговориИзбришиSlike sa izlozbe su mi prevelike i trazim nacin da ih smanjim da mogu da ih pustim na blog.. Uspecu ja.. ljubbb.... i hvala na komentaru i vremenu koje si mi poklonola....
Хвала теби, драга Пипи, што си, и стварна, онаква каква си и овде... Непосредна и дивна. Као и твоје слике.
Избриши