УЛИЦА С ПОГЛЕДОМ

УЛИЦА С ПОГЛЕДОМ

Живели су у кућама које су окренуле  леђа реци и цветној падини која до реке води. Саграђене пре више деценија, све одреда уперених  погледа ка уској прашњавој улици,  па су њени станари једни другима могли да загледају прозоре и  капије, да виде кад ко дође, кад оде. Гледајући се тако изблиза и по ваздан, често су умели да се заваде. Онда подигну више ограде. Али опет чују вриску деце и галаму бесних домаћица и то им смета. А иза кућа им се шири простор и пуца поглед. Залуд им то. Ни  један прозор нису отворили на ту страну. Тек у дну затрављених дворишта је покоја склепана  шупа за угаљ или кућица за пса.

Кад  је те године багер раскрчио једини ненастањени плац обрастао у коров  и ускоро на њему никла лепа кућа, нису могли да се начуде  што је окренута наопако, што су јој и трем, и башта, и улаз и тераса са задње стране.

Нове комшије су, седећи у врту у сутон, гледале како сунце лагано зарања у реку.  Нико им није сметао. Живели су свој живот.

„Боже, чудних ли људи, да нам окрену леђа кућом!“, шапутали су остали.

Придошлице се нису обазирале.

 Тодора Шкоро

_____________