ПИСМО ЛЕОНУ
Ако пожелиш да се вратиш Леоне
закључај успомене у похабаном коферу
и баци их у Сену на поласку
Понеси само празне дланове
Кроз прозор воза што клопара разбацај сва надања
Можда се неко њихово зрно прими и проклија
негде некоме непознатом
и твоја срећа постане његова
Ако пожелиш да се вратиш Леоне
не говори никоме о томе
Чекаће људи да дођеш пуног срца
и устрепталог погледа у коме се огледају
сва твоја зрела жита
А ти ћеш само трине
и кучине моћи да им даш
мој Леоне
Ако пожелиш да се вратиш буди јак и помисли
како те после тог још једно враћање чека
И како ће ти мука бити двострука
И како долазака без одлазака нема
И како је онај који чека можда увек на добитку
јер не губи
Леоне размисли
Распакуј зато свој остарели кофер
није ти први пут
И помисли како никад ни одлазио ниси
па чему онда да се враћаш
И како те овде има подједнако као тамо крај Сене
док сањаш савске обале
што те памте онаквог какав си отишао
И како те више нико овде познао не би,
мој Леоне
Тодора
Шкоро
_________________
Prelepa pesma,jednoga dana i ja ću da raspakujem moje kofere,možda se vratim u lepše dane.Pozdrav.
ОдговориИзбришиHvala, Dano! U tome "možda se i ja jednoga dana vratim" krije se sudbina (i strepnja) mnogih, možda i svih nas. Raspakovati kofere, zaključati uspomene ili se vratiti?
ИзбришиPozdrav Vama, najsrdačniji!
Dejvid Bouvi je pisao Hermioni, a Ti pišeš Leonu?Čije je pismo lepše?!Mrtva trka.
ОдговориИзбришиTvoje je pismo bliže!Komplimenti!
Hvala, Aleksandra... Možda su oba, i moje i Bouvijevo "pisana tek tako, u nekoj mutnoj nadi". pa zato malo liče, kao i sva pisma, uostalom. Pozdrav tebi!
Избриши