петак, 27. септембар 2013.

НАСЛЕЂЕ (две прозне минијатуре)



НАСЛЕЂЕ

Не знам више како је изгледао, ни какав му је био гуњ, а ни чибук који је по ваздан пушио Сећам се само мелодије коју је у сумрак свирао на црној окарини седећи на кућном прагу.
Увек кад пожелим да чујем ту песму узмем у руке глинену успомену, загледам је и дуго уживам ћутећи, све док ми је не истргне мој мали унук и зачикујући ме упита хоћу ли икад научити да свирам на њој.
„Она свира сама, сине, чућеш и ти то једном“, кажем.





ПЕСМА
  
            Кад су кућа и двориште почели да се пуне ћутљивим, озбиљним људима, сакрила се иза старог ормара у шупи. Почела је тихо да пева.  Дрхтала су јој рамена, али није престајала да пева, све песме које је била научила. Кад би се споља зачуо жамор, подизала би глас и певала гласније. А кад је тај снажни баритон запевао испред куће и надјачао је, стисла је уши рукама. Али је певала и даље.
            Пронашла ју је бака, тек увече, кад су се већ сви били вратили са гробља. Загрлила је снажно и привила на своју црну блузу од грубе вуне која је мирисала много друкчије од мамине. На земљу и свеће. Тек тада је заплакала.

(Тодора Шкоро)
           

петак, 20. септембар 2013.

KULTURA U TANGAMA (kolumna)

Na Konkursima regiona nova, septembarska kolumna.

Kolumna Todore Škoro: Kultura u tangama

                Neću o raznim teškoćama tranzicije, o kresanju budžeta za kulturu i o onoj, već poslovičnoj Čerčilovoj „... a za šta ćemo se onda boriti, ako ne za kulturu?!“. Neću, jer smo, izgleda, na ovim prostorima, odustali od kulture. Bar ako je novinama i televiziji verovati.
            Kako se, i zašto, dogodilo da kultura polako ali sigurno izgubi medijski rat od dubokih dekoltea i zategnutih ženskih zadnjica u tangama? Kulturnih rubrika u mnogim novinama više jednostavno nema, a brojne televizijske stanice najširem auditorijumu umesto emisija iz kulture emituju skoro isključivo plitki šareniš, kič i šund koji je već toliko „napredovao“ da preti  da preraste u  pojavu kojoj ne znam kakvo ime bi trebalo da se dâ...
            Pitam se, kad je onaj ko je dodeljivao nacionalne frekvencije televizijama (dakle sa najširom gledanošću), a imao u vidu da su to uglavnom stanice u privatnom kapitalu, da li je mogao da postavi neke standarde koji bi se morali poštovati, ili je samom činjenicom da je to privatno vlasništvo i tzv komercijalna televizija, unapred pristao (a za sumu od desetak hiljada evra ili više na godišnjem nivou) da se emituju sadržaji koji već počinju da vređaju ljudsko dostojanstvo.
            Ili se to točak istorije i „napretka“ nepovratno okrenuo pa sada kulturom ( u najširem smislu) treba da zovemo nebrojene rijaliti-šoue (sa sve najcrnjim psovanjem i nepočinstvima svake vrste)? Kao i književnošću stotine ispovednih stranica iz nečijeg seksualnog života. Neki dan, u Hrvatskoj je Županijski sud, posle petogodišnjeg procesa i posle lavovske borbe tamošnjih kulturnih poslenika da se to ne dogodi, ipak odlučio da se priznanje za najprodavaniju knjigu „Kiklop“ mora uručiti stanovitoj Nives Celzijus, starleti i fotomodelu, jer je njena knjiga „Gola istina“, matematički, zaista bila bestseler. Čak je, sva je prilika, to i najprodavanija knjiga u Hrvatskoj ikada! Raskošna i raskalašna starleta je, naravno, srećna, slikala se u to ime obnažena (pokrivena samo raširenom svojom knjigom), a ja nešto mislim, kako li bi se Krleža osećao da to može da vidi.
            Ali, nije ta tanga-literatura tek hrvatski izum. Ima toga i drugde. U Srbiji, na primer, „zaštitili“ su se, ima tome nekoliko godina, time što priznanje dodeljuju „najboljoj od najprodavanijih knjiga“. Lukavo. Za slučaj da se dogodi da neka ovdašnja Nives iskoči na vrh top-liste. A mislim da se to već i dogodilo... Kao što se događa da „štedljivi“ (ili neuki, zluradi, šta li) organizatori književnih večeri  pozovu pravog, kvalitetnog i dokazanog pisca da gostuje zajedno sa nekom od tanga-spisateljica... Valjda da bi se zadovoljili svi (ne)ukusi...
            Kič i šund su vrlo zavodljive kategorije, znaju to sociolozi kulture, silne tomove su ispisali o tome. I ima ga svugde u svetu. Ali se ne plasira na kulturnim rubrikama i u emisijama iz kulture. A još manje se on nudi kao jedina razbibriga i zabava, umesto kulture. Međutim, kad ona dostojanstvena, ona otmena, ona pristojna kultura rezignirano zaćuti, onda progovori ova u tangama. Na opšte veselje puka.
            I nije važno šta bi na to rekli Krleža, Crnjanski, Andrić. A ni oni koji ih i danas svakodnevno čitaju. Oni su ionako tihi, lepo vaspitani. Kulturni.
             

            

уторак, 17. септембар 2013.

АНТОЛОГИЈА НАЈЛЕПШИХ ЉУБАВНИХ ПЕСАМА 99 СРПСКИХ ПЕСНИКИЊА

У издању издавачке куће "Граматик" из Београда објављена је Антологија "Најлепше љубавне песме српских песникиња", приређивача Гордане Симеуновић. У антологији су место нашле песме 99 српских песникиња, од монахиње Јефимије, до најмлађе Ане Илић.
Моја песма "Исконска" такође је заступљена.
Прва промоција Антологије одржаће се трећег октобра (19 часова) у просторијама Удружења књижевника Србије. О књизи ће говорити проф. Миодраг Д. Игњатовић, песник и критичар Радомир Мићуновић, антологичарка Гордана Симеуновић, а песме ће казивати  песникиње заступљене у антологији.







ИСКОНСКА


Узми ме


пред свитање
кад трубе затрубе,
зајече гајде,
ма ајде узми ме,
док тупан тупа
и вриште зурле,
а петлови поју
ону моју и твоју

Узми ме

у змијско клупко
увиј ме,
опиј ме појем
Гордана Симеуновић, приређивач Антологије
док пољем цвиле
ветрови,
отруј ме вином
пијаним

Узми ме

па нека усним
на уснама тим
опојним,
само ми шапни име
док ноћ узмиче
пред свитањем

Узми ме

(Тодора Шкоро)







недеља, 15. септембар 2013.

ПРОЗНЕ МИНИЈАТУРЕ ТОДОРЕ ШКОРО ОБЈАВЉЕНЕ У "ПОЛИТИЦИ"


У данашњој "Политици", на страни 24 објављен је избор од дванаест мојих прозних минијатура, из књиге у припреми "Трен-приче".

GROZNA PESMA

GROZNA PESMA

Evo umro sam
i eto vas da me žalite
suzama onolikim

a koliko juče
nisam imao sa kim
sreću da podelim

Evo umro sam
da bar na tren
budete ljudi

ili licemeri
kao i
uvek

(Todora Škoro)



уторак, 10. септембар 2013.

ТИХАН

ТИХАН


            Није ми било до хране. Нисам је ни погледао кад ми је чувар, тачно у минут до два донео. Заточен сам већ три недеље. Гладујем, ћутим и углавном лежим у углу.За разлику од других, ја сам одмах схватио да је слобода заувек изгубљена, да ћемо сви ми, кад једном изађемо одавде, додуше опет гледати ведро плаво небо, трчати по киши, а они најсрећнији ће можда чак путовати и у егзотичне крајеве, али да никад, али баш никад више нећемо бити заиста слободни.
            Са гнушањем сам зато гледао шта раде остали који то нису схватили. Гледао сам како се само упињу, увијају, пренемажу глумом достојном оскара не би ли показали како су добри, како племенити, како дивни могу да буду, пред онима који су их редом, како каква психолошка комисија, загледали, процењивали...  А у очима тих мојих сапатника горела је нада да ће успети да „процењиваче“ преваре, да им се умиле, како би им ови обезбедили слободу...
            Слободу?! Хеј, каква би то тужна слобода била...  Да, били бисмо напољу, али би то кретање било ограничено, обеди би били можда обилнији, али строго у исто време, а хигијена, па хигијена би тек била терор! Овде бар не морам да се купам... И чему онда да се за такву слободу борим?  Нећу! Изабрао сам да лежим у свом ћошку, да углавном гладујем и да, што је најважније не глумим будалу пред „онима“ не би ли се смиловали. Шта од тога има Дон који је јуче ослобођен? Данас извесно проклиње дан кад су га одавде извели, јер тамо мора да испуњава милион глупавих наређења дневно, да слуша понижавајуће разговоре о свом сексуалном животу, да буде на услузи свима около... Не, не и не! Нећу то макар заувек остао у овим зидинама...
            А онда је, уместо да као и сви други, крај мене затвореног прође незаинтаресовано, застао један човек. Погледао сам га испод ока и брзо скренуо поглед очекујући да оде.
            „Желим овога. Како се зове?“, рече човек гледајући ме..
            „Тихан“, рече чувар азила. „То је најтужнији пас кога смо икад имали. Али, уверен сам да ће вам бити одан пријатељ...“

(Тодора Шкоро)






петак, 06. септембар 2013.

VITRAŽ


VITRAŽ


nekad se sasvim lepo uklopiš
u sve moje praznine
nesavršene linije i prevoje
pa se ne bojim
a nekad
ni tvoj najbolji deo ne može
da nađe mesto
u mome raspuklom
svetu

(Todora Škoro)


среда, 04. септембар 2013.

AXIS MUNDI

AXIS MUNDI
(senima mog Učitelja)


Vreme je
da za šamanima pođem
Treća je zima i suze za tobom
su presahle
a zbunjene oči shvatile
da svet gledaju tvojima

Vreme je
celac poznanja da zagazim
Eno šamani i vukovi sa brega
me dozivaju
i duša tvoja osmehnuta
da me povedu

Vreme je


(Todora Škoro)

недеља, 01. септембар 2013.

ДИЛБЕР-ИСТИНА


ДИЛБЕР-ИСТИНА


Чудан јунак Крајином језди
Непојен вином
и са уснама као купином зрелом
Ломног и тананог струка
оног што рука му једна јастук
била
па уснила под бадемом

Чудан јунак Крајином тражи
где је под бедемом
уклето ђуле пало сред плећа
јуначких
што куражи им није било равних
што главу су  поноситу носила
што су је дала
а да не падне Крајина

Чудног јунака Крајина има
са прсима девојачким
и јуначким срцем под њима
што и сад крвавим трагом
као вином
онде где је хајдук-Вељкова земља била
бележи истину да је била и
дилбер-Станина



(Тодора Шкоро)