Vrisak rodilje pamte samo kćeri,
govorila si i svijala se pod moje
pazuho kao fetus,
sećajući se.
Oštrila očnjake o moje želje očinske
i smejala se groznim grohotom
a ja nisam znao šta više da učinim
nego da tvoje jedino dete
postanem,
da čekam da me rodiš
i da zaboraviš kako si se svog krika
odrekla zauvek.
A šta ako kćer bude, čikala si me
A šta ako kćer bude?
(Todora Škoro)
* Ilustracija: slika Nade Krstajić
Нема коментара:
Постави коментар