Jutros mi neka troma tuga
vezuje ruke u stotinu čvorova
I osećam
kao kad nailazi pesma
a ja je stidom zbog umršene kose
i bosih nogu dočekujem nespremna
na istočnom prozoru kuće
I ne znam
da li je za sve kriva razbeharana
trešnja
ili je sasvim nepozvana
ta troma tuga došla
da me u stotinu čvorova
veže
(Todora Škoro)
Нема коментара:
Постави коментар