NAJLEPŠA SLIKA U
LUVRU
To nije muzej to
je grad
gunđala si dok
smo hodali
bezbrojim
hodnicima Luvra
ostajući bez
daha pred svakom slikom
i kad smo najzad
stigli pred
najmisteriozniji
osmeh
ja sam pokušao
kao i svi naivni da ga razumem
utopivši se u
njega i zadivljen i razočaran
(svojom nemoći)
ti si se umorna spustila
na kameni stepenik
izula tufnaste espadrile
i masirala
svoja mala bela stopala
ne mareći što će
nas zbog toga izbaciti
a ja sam
opčinjen stao pred tom slikom
(uz još nekoliko
japanskih turista
koji znaju
vrednosti malih stopala)
kao pred najlepšom
koju sam poneo
iz Luvra
(Todora Škoro)
Нема коментара:
Постави коментар