DVE MOJE HUMKE

DVE MOJE HUMKE

Vi ne znate,

govorio sam starom grobaru,

umornom od tolikih smrti,

Ne znate kako je teško

ponovo sahranjivati mater

koju sam kao mali video

da je umrla

nad jednom ovakvom humkom

moga rođenog brata

Ne znate ni kako je teško bilo

praviti se sve ove godine živim

i meni i njoj, ponovio sam

Da, smrt ume da bude lepa nekad,

složio se brzo

ali je s  mnogo pažnje zagrnuo

poslednji sloj zemlje

kao da pokriva usnulo dete

(Todora Škoro)