субота, 13. март 2010.

Nestvarna


Nisam kriva.
Za magle u oku,
za drhtavi glas,
za bajku koju stvaraš.

Za san bez kraja
u koji sam,
nestvarna,
zalutala.
.
Ja živa, istinska,
nisam ni vila,
ni boginja,
ni tvoj spas.

Daleka jedino
mogu da trajem
tek kao eho
a ne glas.

Todora Škoro
______________

4 коментара:

  1. Daću sebi za pravo da citiram veliku pesnikinju, jer smatram da tom krugu i pripadaš.Nestvarna mi zvuči kao "...Ne nemoj mi pići, hoću izdaleka da volim i ljubim tvoja oka dva..."

    ОдговориИзбриши
  2. Rada Rajic Ristic13. март 2010. 19:25

    Draga Todora, u erupciji si; svi vulkani su takvi- spavaju, pa onda se probude, kao Etna! Komplimenti za lavu-Za divne stihove!

    ОдговориИзбриши
  3. Zahvaljujem mojim vernim starim-novim čitateljkama.

    ОдговориИзбриши