петак, 05. март 2010.

Nostalgija



Tužan slutim,
odavno nisu prašnjavi
sokaci mojih sećanja,
ni puni pesme devojčke
i mirisa lipa i jorgovana
da ih grli.
Kuda onda da krenem
tabana bosih, mekote željnih
zemlje zavičajne?
Kuda, kad vetrovi daljina
staze mi zametnuše,
zabludelom, nezahvalnom?
Kuda to moja duša hrli?

Todora Škoro

6 коментара:

  1. Rada Rajic Ristic05. март 2010. 16:33

    Draga Todora, ti si vulkan u erupciji, svaka ti cast na inspiraciji kojom nam poklanajas divne stihove; iz dana u dan sve uzviseniji!

    ОдговориИзбриши
  2. Draga moja, ova pesma je pisana nekako umesto vas dalekih - tebe, Alex, Miroslava i svih onih koji fizički (i samo trenutno) nisu u svom zavičaju. Ako vam nešto znači, za mene ste tu, uvek u srcu.

    ОдговориИзбриши
  3. Ka ljubavi,onoj čistoj,iskrenoj,punoj strasti...
    Sjajna pesma!!!

    ОдговориИзбриши
  4. Alex, ja slutim da si se ti na tu stranu zaputila... I radujem se tome. Hvala ti na javljanju.

    ОдговориИзбриши