Tužan slutim,
odavno nisu prašnjavi
sokaci mojih sećanja,
ni puni pesme devojčke
i mirisa lipa i jorgovana
da ih grli.
Kuda onda da krenem
tabana bosih, mekote željnih
zemlje zavičajne?
Kuda, kad vetrovi daljina
staze mi zametnuše,
zabludelom, nezahvalnom?
Kuda to moja duša hrli?
Todora Škoro
Draga Todora, ti si vulkan u erupciji, svaka ti cast na inspiraciji kojom nam poklanajas divne stihove; iz dana u dan sve uzviseniji!
ОдговориИзбришиDraga moja, ova pesma je pisana nekako umesto vas dalekih - tebe, Alex, Miroslava i svih onih koji fizički (i samo trenutno) nisu u svom zavičaju. Ako vam nešto znači, za mene ste tu, uvek u srcu.
ОдговориИзбришиKa ljubavi,onoj čistoj,iskrenoj,punoj strasti...
ОдговориИзбришиSjajna pesma!!!
Alex, ja slutim da si se ti na tu stranu zaputila... I radujem se tome. Hvala ti na javljanju.
ОдговориИзбришиEh ta nostalgija... Veoma lepo!
ОдговориИзбришиPozdrav
Hvala na čitanju!
ОдговориИзбриши