Ауторска проза, поезија, прикази, колумне и актуелности из књижевности by Todora Škoro
недеља, 28. март 2010.
Varljiva
Do prvog vetra kao do čistilišta trajem. Kao behar, kao nektar, kao pogled ukradeni. Krila su ruke moje i ne mogu da molim, da grlim, ni da tešim. Rođena da letim, slobodna, a prokleta, Eolova robinja daljinama hrlim.
Drage moje dame, obe ste u pravu. U vezi s tim verujem da postoje dve vrste žena - one koje bi da ostanu slobodne - neuhvatljive, i one druge koje, prilažući svoju slobodu na žrtvenik zapravo žele da vladaju. Cenim i svoju i tuđu slobodu te stoga spadam u one prve. A i zato što mislim da su pokoravanje i vladanje osobine nedostojne ljubavi. A ja još uvek glasam za ljubav...
Neuhvatljiva u svojim htenjima...
ОдговориИзбришиZelja za neizmerom i za vecnim,zelja svake zene a i zelja je imenica zenskog roda... Divna pesma!
ОдговориИзбришиDrage moje dame, obe ste u pravu. U vezi s tim verujem da postoje dve vrste žena - one koje bi da ostanu slobodne - neuhvatljive, i one druge koje, prilažući svoju slobodu na žrtvenik zapravo žele da vladaju. Cenim i svoju i tuđu slobodu te stoga spadam u one prve. A i zato što mislim da su pokoravanje i vladanje osobine nedostojne ljubavi. A ja još uvek glasam za ljubav...
ОдговориИзбриши