Ауторска проза, поезија, прикази, колумне и актуелности из књижевности by Todora Škoro
понедељак, 15. март 2010.
Povratak
U ime oca i sina svog, na pragu rodnom, oronulom, ja, nedostojan raskivam okove kovčega zavetnog. Ni blagosloven, ni proklet, dužan tek da krenem stazom koju mi preci ostaviše u amanet.
Rasplakala me ova duboka, skoro porazavajuca istina; pred ovom pesmom se osecam porazenom sa ukusom krivice i skoro kao dezerter u ratu, ili izdajnik u miru, sto sam ostavila i ja jedan prag; zasto me tvoje pesme toliko zabole, draga Todora? Tvoje pesme toliko duboko dozivim, kao da su izasle iz moje duse, a ne iz tvoje! Penik se radja, a ne postaje! Svaka ti cast!!!
Draga, svi smo mi pomalo izdajnici u odnosu i na pretke i na potomke. I svi mi imamo, bar jednom šansu da taj dug vratimo i umirimo dušu. Ne osećaj se krivom, osećaj se srećnom i živom zbog suza koje ti na ovakve stihove poteku. To je znak da si živa, mila. Da si OVDE, ma koliko TAMO bila. Hvala ti na divnim rečima.
из пјесничке радионице изашао је избрушени бисер...
ОдговориИзбришиHvala, dragi Miro, ovaj "biser" je nastao davno, nastajao dugo i drago mi je da veruješ da je "izbrušen" (uglačan).
ОдговориИзбришиDa ne narušim lepotu Zaveta, čitaću u tišini, potpuno saglasna sa Mirom....
ОдговориИзбришиAlex, hvala!
ОдговориИзбришиRasplakala me ova duboka, skoro porazavajuca istina; pred ovom pesmom se osecam porazenom sa ukusom krivice i skoro kao dezerter u ratu, ili izdajnik u miru, sto sam ostavila i ja jedan prag; zasto me tvoje pesme toliko zabole, draga Todora? Tvoje pesme toliko duboko dozivim, kao da su izasle iz moje duse, a ne iz tvoje!
ОдговориИзбришиPenik se radja, a ne postaje! Svaka ti cast!!!
Draga, svi smo mi pomalo izdajnici u odnosu i na pretke i na potomke. I svi mi imamo, bar jednom šansu da taj dug vratimo i umirimo dušu. Ne osećaj se krivom, osećaj se srećnom i živom zbog suza koje ti na ovakve stihove poteku. To je znak da si živa, mila. Da si OVDE, ma koliko TAMO bila. Hvala ti na divnim rečima.
ОдговориИзбриши