субота, 22. мај 2010.

Muk


Sustigla me reč
teška
kao kletva
ili blagoslov
Sustigla me reč
sudbinska
pred kojom
ostajem nem
Sustigla me reč
bezglasna
da me tišinom
ubije

Todora Škoro
_________________________

4 коментара:

  1. Rada Rajic Ristic24. мај 2010. 17:07

    Draga Todora, sve nas pre ili kasnije sustignu reci, a na nama je da odredimo i prepoznamo da li su kletve ili blagoslov; samo hrabro napred i ne boj se reci, one su zato tu nam sude i presude; lepi stihovi, kao i svi do sada.
    Ocekujemo te za mesec dana u Italiji.

    ОдговориИзбриши
  2. Draga moja, hvala! Reči su moji gospodari, a ne sluge, zato ponekad (možda često) poželim da im odam počast, zahvalnost, da izrazim strahopoštovanje pred njima...
    A i ja sa radošću očekujem susret sa vama i Italijom!

    ОдговориИзбриши
  3. хвала на веома инспиративном тексту
    дуго сам ћутао (мучио)
    и онда и сам проговорио
    и одаћу ти тајну


    захвалност

    искорачио сам судбински гласно
    и журим у нови дан

    сустигла ме ријеч
    дијете моје најмилије
    и мени грешном
    нацртало врата
    на зиду затворском

    Мирослав Б. Душанић

    ОдговориИзбриши
  4. Драги Миро, сад знам да има смисла моја поезија. Ако једна моја солидна песма може да породи једну другу, дивну, као ову твоју, има смисла. И наравно да ова твоја заслужује да не остане испод ( као коментар) него - изнад, где јој је и место.
    Твоја захвална пријатељица Тодора Шкоро

    ОдговориИзбриши