Ауторска проза, поезија, прикази, колумне и актуелности из књижевности by Todora Škoro
петак, 7. мај 2010.
Sećanje
Zalud me. za Đurđeva-dana, mame ptice na jutrenje. Ni radosna ni bosa ne hitam poljima Cvet moj posečen si kao mačem, suze su moje rosa, a venac sećanje na tebe mesto uranka
Čitam... ali ne znam šta da napišem u komentaru. Puno tuge ima u stihovima. I sama sam nekako setna, tužna ili ... kažu s godinama se sve manje radujemo proleću. Nastaje nesklad između našeg prirodnog nestajanja i večitog obnavljanja prirode. Treba mnogo truda i volje da svoj unutrašnji svet obasjavamo sitnim radostima, planiranjem lepih događanja, novih susreta...
"Đurđevdan zeleni svima osim meni..."
ОдговориИзбришиLepo je čitati te opet!!!
Da, tu sam i to baš onako kako ovaj stih kaže. A i ti si tu, a to me raduje.
ОдговориИзбришиČitam... ali ne znam šta da napišem u komentaru. Puno tuge ima u stihovima. I sama sam nekako setna, tužna ili ... kažu s godinama se sve manje radujemo proleću. Nastaje nesklad između našeg prirodnog nestajanja i večitog obnavljanja prirode. Treba mnogo truda i volje da svoj unutrašnji svet obasjavamo sitnim radostima, planiranjem lepih događanja, novih susreta...
ОдговориИзбришиHvala na bodrenju, draga Nadice. Meni je maj odneo najveću radost, pa ne znam sad kako da se sitnima radujem... Hvala Vam.
ОдговориИзбриши