субота, 15. октобар 2011.

МАТИ




Мати


Познао сам сву њену тугу
 свелу руку кад сам
целивао
на босиљак и тамјан
је мирисала
а ни у очима  суза
а ни из груди јецаја
тек црнa земљa под ноктима
као да је мртвога хтела
да ископа
и не могаде да ми каже сине
док ме је по коси
миловала


Тодора Шкоро


 (фотографија за илустрацију преузета са блога 
Мирослава Б. Душанића)

3 коментара:

  1. Todoro!
    baš bih iz grudi jecajem progovorila,
    ali se stislo nešto u grlu i koči!
    te osamljene starice, majke...


    PS mada ni deci nije lako...
    http://malatajna.blogspot.com/2011/08/zagrljaj.html

    ОдговориИзбриши
  2. Браварице, твој "Загрљај" нуди наду. А "Мати" ( сина кога више нема) ни за наду не зна. Теби поздрав!

    ОдговориИзбриши