понедељак, 13. фебруар 2012.

ПОРАЖЕНА


Време, тај сурови судија, изабрало је да је порази на мору, једног лета.
          Сањарила је о неким давним данима, кад  га је угледала. Висок, клатећи се нехајно у ходу и забацујући косу уназад оним препознатљивим покретом, могао је то бити он. Кад је клекнуо и почео да тражи у песку шкољке, разнежила се. Увек је то чинио!  Дохватила је наочаре да боље види и тад угледа чак и знани младеж изнад леве обрве. Престала је да дише. Поправила је руком косу и кренула према њему, мислећи: “Боже, како је још леп!“
          Ословила га је нежно, надимком, као некад. Тргнуо се, погледао је збуњено.
-Госпођо, мора да сте погрешили...- рече.
Тад га неко, са другог краја плаже, позва. Неким именом, непознатим.
          -Опростите, морам да кренем, чека ме отац, да му понесем ове дивне шкољке, скупља их цео живот....
          Док се младић удаљавао она, сломљена, заплака. Тамо, на крају плаже витак, али погрбљени мушкарац напрезао се да види с ким то његов син прича.


ТОДОРА ШКОРО
________________________



4 коментара:

  1. Možda je poražena ili i nedovoljno hrabra da načini korak... ? zašto si joj dozvolila da se prepusti, kad je bilo tako očigledno da je On tu negde... :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Драга Браварице, први пут да просто не знам шта да ти одговорим... Мањкавост ових јако, јако кратких форми може да буде у томе да не буду јасне (прилично редуковане у информацијама, какве су). А онда је писац промашио мету, зар не... :)
      Њој,већ средовечној (што није напоменуто), пренутој из маштања, прилази неко ко би изгледом могао апсолутно да буде Онај из њене прошлости. И она из неког разлога (сунце, море, маштања) губи осећај за време и помисли да то заиста јесте Он. Остаје поражена протеклим временом ( увек неосетно, и увек пребрзо протеклим!) тек кад схвати да је то - Његов син...
      Теби велики поздрав!

      Избриши
    2. Todoro... ovo nikako nije bila kritika zbog nerazumevanja, već samo blagi prekor što u ove, zimom ovejane i ledene dane, još neka nesreća kucka po meni: )))
      tvoja priča je mnogo životnija nego ona u koju sam htela da smestim tvoju junakinju:)
      ne zameri... to moja tastatura ponekad radi brže od pameti:)))

      Избриши
    3. Браварице,драга,нисам ни мислила да је критика, него се то ја пре наглас преслишавам колико сам погрешила и је ли могло боље. А увек може боље!

      Избриши