ОКРУТНОСТ
Волела је Пикаса. И приче о загубљеној рукавици.
„Нема таквих“, смејао јој се.
Дурила се и тврдила да има и да су ужасно тужне.
„Зар су тужније од загубљеног шешира?“, и даље је
задиркивао.
Расплакала се. Говорила му како је окрутан. И како не
схвата разлику. И како никад неће разумети колико туге има у погледу на ту
преосталу, другу рукавицу, све док се једном не одлучиш да је бациш, а нико се
не одлучује на то лако.
Тако уплакана личила му је на Дору Мар. Разумео је најзад зашто воли
Пикаса.
„
Ето зашто ни ја нигде нећу окачити свој шешир“, помислио је.
СМЕТЊА
Кад год на улици сретнем босо дете, пожелим да
напишем причу. О осећају слободе, безбрижности, о радости. О житком блату које
милује стопала и клизи између прстију. Или о мекоти прашине у којој седи на
углу испред њихове куће чекајући да мати,
која га већ безброј пута зове, дође и одвуче га за уво на скромни ручак.
Увек кад видим босо дете пожелим да напишем причу.
Али се уместо тога и сам изујем и босоног пређем тај део пута до стана, срећући
изненађене, осуђујуће или сажаљиве погледе мојих комшија. И то ми засмета, ти
погледи ми не дају да напишем ту причу.
ПРОБУШЕНИ ЏЕПОВИ
Није
волео вашаре. На једном смо се ипак срели, после скоро педесет година, кад ми
је открио и зашто.
„Мајка
ми је била купила три најлепша и највећа кликера која су се могла
замислити. Био сам најсрећнији дечак на
планети. Кад смо се са вашара вратили кући, уместо њих у џепу ми је била само
једна рупа на шаву.“
Гледао
сам у његове прилично прашњаве ципеле и неопеглану кошуљу. Покушавао је да
сакрије искрзане рубове у рукаве и тугу у очима.
„Био сам ожењен“, уздахнуо је. „Оставила ме. Смучило
јој се, каже, да ми цео живот ушива већ ушивене, целе џепове кад ионако никад
ништа у њих не стављам још... одавно.“
(Тодора Шкоро)
Sve tri pričice su divne, ali priča o bosonogom detetu me lično dotiče. Imam neki čudan fetiš prema cipelama......
ОдговориИзбришиHvala, Alex... I ja takođe najviše "osećam" baš tu. :)
Избриши