ОЧЕВА СУЗА
Кад си ме пратио у свет оче
гњечио си убрану зрелу шљиву пред
кућом као дреновину
само да суза
не потече
Мати је већ била пронашла рајске вртове
и некуд одозго је пазила на нас
чувала нам снове
и дане
да не клонемо
Видео сам ти веру колебљиву
осветљену кандилом пред свецем
и руке склопљене
као да ломе се
а не моле
У зору си рекао иди сине
потапшао ме по рамену пожелео срећу
и поновио ми трипут а ја обећао
да нећу и нисам се
окретао
Годинама и миљама далеко
застанем некад пред иконом и помислим
док она крене
опрости ми оче сада знам
и син сам и отац
Онда зрелу шљиву као дреновину
стиснем дланом јако
а другу руку дам малишану
што више на тебе личи
него на мене
(Тодора Шкоро)
Нема коментара:
Постави коментар