понедељак, 05. август 2013.

ОЧЕВА СУЗА


















ОЧЕВА СУЗА

Кад си ме пратио у свет оче
гњечио си убрану зрелу шљиву пред
кућом као дреновину
само да суза
не потече

Мати је већ била пронашла рајске вртове
и некуд одозго је пазила на нас
чувала нам снове
и дане
да не клонемо

Видео сам ти веру колебљиву
осветљену кандилом пред свецем
и руке склопљене
као да ломе се
а не моле

У зору си рекао иди сине
потапшао ме по рамену пожелео срећу
и поновио ми трипут а ја обећао
да нећу и нисам се
окретао

Годинама и миљама далеко
застанем некад пред иконом  и помислим
док она крене
опрости ми оче сада знам
и син сам и отац

Онда зрелу шљиву као дреновину
стиснем дланом јако
а другу руку дам малишану
што више на тебе личи
него на мене

 (Тодора Шкоро)


Нема коментара:

Постави коментар