БОЖИЋНЕ ВЕСТИ
Ватрогасци су га из
смрсканог аутомобила извлачили више од сата, али је у болницу довезен свестан.
Са његовог мобилног телефона неко је позвао последњи бирани број, био је то мој, и ја сам за мање од петнаест
минута стајао над његовим креветом у шок-соби.
„Немој да кажеш
мајци“, прошапутао је. „Реци да сам због невремена одложио долазак, да не брине. Извући ћу се ја. Ни оцу не говори...“.
Врата њихове куће отворио ми је његов отац,
изгубљеног погледа, блед, скоро лелујајући се. Помислио сам да зна. Скрећући
поглед ипак сам промрмљао како је велики снег на Алпима спречио његовог сина да
допутује за божићне празнике. Климнуо је главом, а онда ми испричао да се
управо вратио из болнице где су одвезли његову жену. Не зна шта се догодило,
стајала је крај прозора, док је он слушао вести у три, а онда је само вриснула
и пала, рече ми. Сада је у коми.
„Немој да му кажеш кад
се будете чули“, замолио ме је на растанку. „Реци да смо обоје добро, да се не
секира, много је везан за мајку. А извући ће се она...“
На путу до куће укључио сам радио у колима. На
вестима су јављали да ће ово бити најхладнији Божић у последњих педесет година.
Стресао сам се.
(Тодора Шкоро)
Нема коментара:
Постави коментар