PESMA LOŠEG
PESNIKA
Ona pesma,
sećaš li se, Vedrana,
koju sam ti
napisao o planinaskom vrhu
što u suton
surovo probija sunce
a ti me tužno
pitala da li ga to boli
Ta pesma, Vedrana,
nije bila moja
Danas sam na
onom istom mestu na žalu
čekao celo
popodne
i bili su
nedaleko mladić i devojka
ali ona nije
bila tužna kao ti
jer on joj nije kazao
kako će taj planinski vrh
probosti sunce
Govorio joj je
neke druge stvari Vedrana
i oboje su se
smejali
a ja sam verovao
kako su oni ukrali naš smeh
i našu priču
koju smo tada zaboravili da ispričamo
Nije ono bila
moja pesma, Vedrana,
shvatio sam to tek
u suton
kad sam video sunce koje je zapravo žurilo
da zagrli more
iza grebena
I oprosti mi što
si plakala
bila je to samo
jedna pesma lošeg pesnika
koju sam sasvim nehotice
izgovorio
dok si odlazila
(Todora Škoro)
Нема коментара:
Постави коментар