"УМИРАЊЕ СРАМА", нова књига ТОДОРЕ ШКОРО

Из штампе је управо изишла нова књига кратких прича Тодоре Шкоро "УМИРАЊЕ СРАМА". Невелика збирка од двадесетак кратких прича, насталих у минуле две године, бави се углавном судбинама обичних људи, њиховим патњама, проблемима, недоумицама, разочарањима... Помало горке, ове приче у читаоцу буде запитаност о неправдама које живот носи, о моралу који се, увек кад наиђу тегобна времена, нужно круни и осипа, о смислу читавог живота, најзад. Ликови "Умирања срама" јесу и рђави и добри људи, али  њима аутор не суди, једноставно пушта да они сами себе, својим делима осуде или награде.

У предговору књизи о јунацима ове збирке се каже:

"Они су изневерени, проклети, сами, или се најчешће тако осећају. Оно што их спаја јесте неприлагођеност времену у коме живе. Отуда њихов бег у прошлост, у сећања. Јунаци збирке кратких прича „Умирање срама“ у том свом настојању бивају утолико нестварнији, етеричнији, уколико су ситуације и  људи које срећу ововремскије, животније.

            Непристајање на системе вредности које намеће ново време за њих је увек болно, а растанак са старим вредностима доживљавају као лагано умирање. Уверени да је „човек њиховог доба“ заиста био Човек, који је знао за праведност, морал, срам, они с тугом, али немоћни да ишта промене, гледају умирање тог бившег човека коме су се дивили, гледају умирање срама у људима... У том бегу од стварности, понеки од њих ипак западају у замке греха и посрнућа. Али и тако упрљани, у дубини душе имају свест о лепоти и врлини коју нису увек могли да сачувају.

            Они, међутим, не суде. Ни новом добу, ни новим навикама и обичајима, а ни себи, нити другима. И сами довољно осуђени проклетством несналажења, јунаци и антијунаци „Умирања срама“ поглед упиру у даљину, да тамо нађу загубљену лепоту.

И налазе је, онако како се увек лепота нађе у патинираној прошлости којој време које је протекло опрости сваку несавршеност."

____________________________________