KAO TREPTAJ
Zalud mi bežiš,
u tebi trajem
od onog dana,
od onog trena
i pogleda
kad sam ti se u oko
utopila.
Između dva treptaja
sam stala,
pa nestala
iz tvog života.
ali u oku ostala.
Njegov sam deo,
kroz njega me
u tebi ima,
makar se branio,
makar poricao,
makar to ne hteo,
poznaćeš me jednom
kao svoj nasušni deo.
Todora Škoro
Divna pesma, Todora!
ОдговориИзбришиHvala, draga! Dobrodošla ti nama opet, nedostajala si, jako nedostajala, ali sad si tu i to je važno...
ОдговориИзбришиTvoja prijateljica po peru
ТОДОРА, ово је она права освајачка - љубавна. Оно како се каже као из рукавице, из прве руке, па ти се мотај тамо амо, али ћеш мени доћи и постаћеш мој део.
ОдговориИзбришиИграш, играш се ријечима пријатељице и помало долазиш на оно што сам одавно желио,а то је да ТОДОРУ чујем и видим веселу разиграну у ријечима,а ово си тако дивно рекла и дорекла, да сам и ја остао без ријечи запањен пред твојом љепотом - мислим пјесме.Вратила си ме у године кад ме је моја Марица прогутала очима.
Sjajna pesma, ali ja ću si dati "slobodu" da je prokomentarišem na "šaljiv" način - kada te muškarac vidi ne može da te ne zapazi a kada te zapazi pita kada ponovo može da te vidi....kako onda da mu izađeš iz oka?!
ОдговориИзбришиHej, vas dvoje, i Pesa, i Alex, još ćete me ubediti da pišem OVAKVU poeziju. Pisala bih je i ja, šta pisala, bolan, DOŽIVLJAVALA bih je, ali nema onih koji bi me inspirisali za ovakve pesme ni za lek! Gde su se posakrivali, pojma nemam!
ОдговориИзбришиHvala vam za komentare!
p.s. Alex, skroz si u pravu, samo, valja ga ponekad ostaviti da se pita kad te može videti. I nek se pita, nek se pita...Možda, pitajući se i učini nešto konstruktivno.
Čitam, čitam!
ОдговориИзбришиOstanite u ovako dobrom raspoloženju.
A napolju
pozna jesen...
Njegova ruka
topla, nežna.
Lice mu miriše
na jorgovan.
Pozna jesen...
Srca nam kucaju
kao kapi kiše
po prozoru.
Sećam se maja.
I mirisa jorgovana.
Jorgovan, maj, On i sreća...Nekako uvek i oduvek idu zajedno. Lepo, anima-art, hvala na stihovima.
ОдговориИзбришиNastavimo da se sećamo sreće, da je prizivamo i veličamo. Sreća je i kada nam dušu ispunjava sećanje na sreću.
ОдговориИзбришиUpravo tako, i uglavnom tako. Sreću u njenom realnom trajanju retko kad uhvatimo. Zato ostaje sećasnje...
ОдговориИзбришикад сви хвале онда нема мјеста за критику...
ОдговориИзбришиDragi Miro, mesta za kritiku ima uvek, čak i onda, i baš onda kad svi hvale. Ionako je ovaj princip "ja tebi serdare, ti meni vojvodo" malo...
ОдговориИзбришиA i ova pesme nije od onih na koju bih bila osetljiva, ne znači mi, pa si slobodno mogao da "udariš". Uostalom, ti bi to i uradio, jer uvek i radiš kad misliš da tako treba. Pozdrav!
…можда бих ја пјесму и критиковао, али немам одговарајуће рјешење...а критика без приједлога не вриједи ни „пишљива боба“. Пјесма ми се веома допада али имам једну замјерку. Она се односи на прелаз из првог у други дио пјесме, тачније на - по мом мишљењу - послије iz tvog života. несрећно изабране стихове: ne i iz oka. / Njegov sam deo, /...
ОдговориИзбришиБило би добро када би овај „прелаз“ успјела да учиниш хармоничнијим и избјегнеш „ђердан ријечи“, који почињу са словом „и“...
Поздрав
Ispravljeno!
ОдговориИзбришиAko tek sad nisam zabrljala sa viškom iznenadne rime... Ali, sad je stvoren, baš zbog te rime, jači kreščendo, nadam se. Hvala, Miro!
P.S . Za Mira: Šta o kritičarima mislim, inače, upravo sam napisala tekst na blogu "Plavi krug"... Samo, tebe ipak brojim u stvaraoce, ne u kritičare, pa se to "pismo" tamo i ne odnosi na tebe!
ОдговориИзбришиу овом облику ми се БАШ свиђа, а рима ни мало не смета, нека је нек' је има и нека му се стално привиђа, да од ње болује и пати његова душа уклета...
ОдговориИзбриши...I tako, dok je sveta i veka..."
ОдговориИзбришиŽivele rime i pesnici!