среда, 20. октобар 2010.

TVOJA VILA




( Za ratnika Isaka)


Veliki moj Dečače,

ono što voliš nisam ja,

meni ni nalik nije.

I ako kažem

da za sve su krivi stihovi

i rime,

i tvoj bol koji si

u mome poznao,

veruj mi.

Al’ budi srećan i voli!

Pa makar mene lažnu,

pa makar mene nevažnu

u vilu pretvori,

i neka gori,

i neka boli,

znam, tek za tu vatru

vredi živeti...

I ne misli šta znakovi

pored puta znače,

i ne prihvataj kada te plaše

da nikada nisam ni bila,

da sam zalutala u tvoju bajku vila,

da ostaćeš sam,

kao i pre mene,

Moj veliki Dečače...


Todora Škoro

_________________________________

6 коментара:

  1. МОЈА ВИЛА

    Са којим си јатом долетела
    Из које светлости узела суштину
    Којом тамом обојила косе
    И чије ливаде у погледу имаш
    А таква на мом прагу стојиш
    Само плаштом зоре заоденута
    У жудњи узреле трешње
    На мом длану и уснама
    Док – као месец над водом – гориш
    А дошла си
    Нечујним кораком срне
    И не видех кад крај мене минула си
    Али тишину осмеха ти
    Опазих чим те јутро пробудило
    Први пут исто оно
    Које и мене зраком наде буди
    И знам – сад си ту
    Мада наизглед далека
    За моје усне и прсте чекалице
    Али ту си – осећам
    По мирису даљине у коси
    По боји дуге на мом прозору
    И твом смешку на мојим образима
    Знам – јер заиста јеси
    У мојој јави и мом сну.

    Анђелко Заблаћански

    ОдговориИзбриши
  2. Dragi Anđelko, ne smem ni da se nadam da je ova "Moja vila" nastala iz moje ("Tvoje vile")... Ako jeste, čast mi je i neopisivo zadovoljstvo. Prelepa je.Kakve vile obično i jesu. Najsrdačnije HVALA!

    ОдговориИзбриши
  3. Nije tako nastala, nastala je pre par godiba, ali me je naslov tvoje pesme povukao da je ovde postavim.:)

    ОдговориИзбриши