среда, 31. март 2010.

Onome Koji Jeste



U bezrečju, a ne u stihu
te nalazim
Nasmešen i blag
zboriš jezikom ljubavi
pred kojim vasiona ćuti
a pesnici pogled kriju

Todora Škoro
_________________________

уторак, 30. март 2010.

Opijenost



Mirišeš na jasmin
kao da si kradom
u bašti moga detinjstva
iznikao.
Bolna i opijena
proklinjem vetar
koji te je doneo,
jer ne znam
da li da se krijem
kao devojčica
ili da grlim te
kao žena

Todora Škoro
________________________

недеља, 28. март 2010.

Varljiva


Do prvog vetra
kao do čistilišta
trajem.
Kao behar,
kao nektar,
kao pogled
ukradeni.
Krila su ruke
moje
i ne mogu
da molim,
da grlim,
ni da tešim.
Rođena da letim,
slobodna, a
prokleta,
Eolova robinja
daljinama hrlim.

Todora Škoro
___________________

субота, 27. март 2010.

Nerazdvojni


Svejedno je
što ja sam još
od krvi i želja,
a ti tek od sećanja.

Svejedno je
što govore
da i bez tebe
imam puta.

Svejedno je
što ja telom
a ti dušom
nesmiren lutaš.

Svejedno je,
sve moje,
moje jedino,
jedno.

Todora Škoro
___________________

петак, 26. март 2010.

Nevidelo


Jutro mi je reklo
da si bio noć
i nevidelo
i tama
A nije znalo
otkuda bol
i beg u san
Lažljivo,
jutro je bilo
obmana
a istina ostajemo
san, ti i ja sama

Todora Škoro
____________________

уторак, 23. март 2010.

Zrno nade


Stisnutih šaka
i srca drhtava
život grabim,
ili on mene.
Osvajam ga
pa trošim.
Vekovnim putem
hodim
kud mnogi su prošli,
a opet neprohodnim.
Bauljam i padam,
ustajem i prema kraju
hitam,
što bliži njemu
dalja je nada
da otkriću stazu
što u mir vodi.

Todora Škoro
_____________________

понедељак, 22. март 2010.

Trajanje



Kamenu crnom,
besmrtnom
rekoh tajnu
jednog imena,
jednog znamenja,
jednog života
što bio je,
a sad se tek
nazire uklesan
na njemu.

Todora Škoro
________________

субота, 20. март 2010.

Poslednja setva



Prezren se vraćam
u polja opustela
bremenita jaukom i kletvom
mesto plodom.
Skrušen kajanje sejem
željan da oprost uberem
nad grudom rodnom
dok me u nedra svoja
ne primi zanavek.

Todora Škoro
__________________________

петак, 19. март 2010.

Miris nevere


Strepim
hoće li i ovog proleća
boleti mirisi lipa i ljiljana
ili će mi vetar
neki novi behar doneti
da opije me,
da zavede me
i neku drugu ruku
da u njoj poznam tvoju
i stisnem je.

Todora Škoro
______________________

среда, 17. март 2010.

Treptaj


Kad zvezda nova
zasija
to pogled jedan
se ugasio
a drugi suzom
zaiskrio.
To beskraj je
samo trepnuo,
odoru promenio
i nastavio da
svetli.

Todora Škoro
____________________

понедељак, 15. март 2010.

Povratak



U ime oca
i sina svog,
na pragu rodnom,
oronulom,
ja, nedostojan
raskivam okove
kovčega zavetnog.
Ni blagosloven,
ni proklet,
dužan tek
da krenem stazom
koju mi preci
ostaviše u amanet.

Todora Škoro
__________________

субота, 13. март 2010.

Nestvarna


Nisam kriva.
Za magle u oku,
za drhtavi glas,
za bajku koju stvaraš.

Za san bez kraja
u koji sam,
nestvarna,
zalutala.
.
Ja živa, istinska,
nisam ni vila,
ni boginja,
ni tvoj spas.

Daleka jedino
mogu da trajem
tek kao eho
a ne glas.

Todora Škoro
______________

четвртак, 11. март 2010.

Blago


Sećanja koprenom pokrivam
kao čeda usnula.
Strepim,
pogledam li ih okom bistrim
da bi se rasprsla, rasula.
Znam,
dok ih kroz maglu od suza gledam
dotle mogu da ih sačuvam
lepim

Todora Škoro
_____________

уторак, 09. март 2010.

Žal



U beskraju neba
mesto sunčev, svoj
zalazak gledam

I ne znam
hoće li me plaha kiša
ili gromovi ispratiti.

Jer ne znam
kako Priroda vapije
za čedom svojim.

I ne znam
hoću li i ja za njom
zavapiti.

Tek se tišine, i mừka,
i zaborava
bojim.

Todora Škoro
_____________

понедељак, 08. март 2010.

Smisao



Kao da prosim
na dlanu nosim kajanje.
Kraj mene promiču ruke
grabljive i darežljive
što znaju
da uzimaju tek,
ili da daju.
Čekam onu
koja razume tajnu
vekovnu,
da oprostom mi
olakša trajanje

Todora Škoro
_______________________

петак, 05. март 2010.

Nostalgija



Tužan slutim,
odavno nisu prašnjavi
sokaci mojih sećanja,
ni puni pesme devojčke
i mirisa lipa i jorgovana
da ih grli.
Kuda onda da krenem
tabana bosih, mekote željnih
zemlje zavičajne?
Kuda, kad vetrovi daljina
staze mi zametnuše,
zabludelom, nezahvalnom?
Kuda to moja duša hrli?

Todora Škoro

среда, 03. март 2010.

Tamno(vanje)



Ritam koraka
podešavam tako
da uvek hodam
svetlom stranom
života
Hitam da tama me
ne stigne
strepim
da mrak
ne sustignem
Tvrdim da živim

Todora Škoro

понедељак, 01. март 2010.

Orionov usud



Sin vetra sam
pa proklet lutam
bez smiraja.

Čedo daljina,
i nerazuma,
i nespokoja.

Vojnik slobode
bez staništa,
bez cilja.

Lovac tek
sa ulovom
od snova.

Ne lovi me,zato,
Artemido
moja.

Todora Škoro